Ovih sam dana puno razmišljala o prozorima. Ne pitajte zašto. Možda jer sam ih toliko puno promenila u svom životu i toliko različitih pogleda. Kad se setim sta su sve moje oci, prvo male, pa vece…gledala tih godina…nekada je to bilo ogromno drvo u školskom dvoristu (baš prekoputa moje kuce), nekada reka u daljini, ili trešnje u vrtu, pa soliteri, pa onda neke ružne zgrade tuđeg grada…i na kraju malene kuće, sa prelepim baštama…ali bezmirisnog cveća i ljudi…
Prozori i pogledi…