Listamo za vas staru reviju…
Zanimljivosti iz ilustrovane revije “Žena i svet”
(Beograd, juli 1940):
* Žena i sunce
“…. Treba da razumemo da ne poštujući kako treba dostojanstvo žene, mi, pre svega, ponižavamo naše sopstveno čovečansko dostojanstvo… A vi, žene, ako želite, da se muškarci nauče da visoko cene vašu ličnost naučite ih tome. Vi postavljate temelj vaspitanja. Od vas, uglavnom, zavisi duhovni lik budućeg čoveka…
Uđite u život!…
Ženo! Ti nas, uz pomoć božju, oplemeni… Celo društvo oplemenite!…
Ženo budi nam sunce.” O.T.
*Priče o braku
Jedan od razloga za razvod braka je premorenost od dnevnih poslova oba supružnika… premorenost izaziva mrzovolju, osetljivost, razdražljivost… Savet: treba da se svako povuče u svoj ćošak, da se dobro odmori, pročita nešto lako, istušira se, pojede neko voće… ali sve vreme razdvojeno dok se ne opuste; nikako ne puštati radio, jer postoji mogućnost da drugom smeta i eto bučne svađe… Ako se susrećete sa suprugom tek uveče i imate malo vremena, ne treba ništa da mu prebacujete, treba se suzdžati u prvom naletu… sve će biti u redu ako se svako sam odmori i opusti, i ako započnu komunikaciju kad više nisu razdražljivi od umora…
_____________
*U tekstu o ljubavnim pismima iz prošlog veka (XIX vek) ukazuje se da je napisati pismo bilo veoma teško, posebno za devojke. Do mastila se teško stizalo, jer ga je otac čuvao u svom ormanu. Trebalo je mnogo lukavstva da se dođe do njega. Potom nastaje problem sa hartijom, jer je obavezno morala da bude ružičaste ili ljubičaste boje sa utisnutom sličicom (golub sa pismom, brod na talasu, stručak nezaboravka, kotarica sa ružama…) u gornjem levom uglu. Izbor sličice govorio je o nežnosti koja se želela iskazati, o intenzitetu ljubavi. Obavezno je bilo staviti u pismo presovan cvet (nezaboravak, bosiljak, latice ruže…). Dostavljanje pisma je tek predstavljalo problem, valjalo je naći pouzdanu osobu i trenutak kad vas majka ne nadzire. Obično je to bio drug od voljenog ili drugarica od voljene. U pismima su duboko iskazivana osećanja ljubavnog ushićenja i tuge zbog razdvojenosti… Zanimljivo je da su ove prepiske uglavnom završavane brakom. U tekstu konstatuju da su se za svoju ljubav žene tada više borile nego 40-ih XX veka gde se ljubav doživljava kao epizoda…
___________________________
*Majke,
– Čuvajte čistotu duše svoje dece.
– Nemojte ih ostavljati ulici da im ona otvori oči.
– Upoznajte njihove drugove da bi ih i oni upoznali.
– Uputite ih na svetla imena naše istorije.
– Pružite im divnu riznicu naše narodne poezije.
– Učite ih da prvo dobro upoznaju stvari oko sebe pa onda da podižu svoj pogled u beskrajni prostor vasione.
Od vas majke zavisi da li će nove generacije umeti da sačuvaju ono što su nam naši pretci ostavili u amanet…
___________________________
*Da ih malo ogovaramo….
Muškarci misle da nas bolje poznaju nego mi njih. Oni to samo “zamišljaju”. Stalno nam prebacuju da se previše udešavamo, da samo o tome mislimo… Na te njihove dosadne, istovetne rečenice mi, žene, se miroljubivo nasmešimo i što je važnije mi se ne svetimo a imamo materijala.
“Eto, na primer, kako stoji sa njihovim brijanjem?! Šta im sve samo treba, i kako je to njihov važan problem!… redovno gunđaju, dok se sapunjaju… a oni istrajno trljaju, kao da je u pitanju život!… A kako stoji sa češljanjem? Zar nije razdeljak istočno pitanje? Pet puta ga pravi… pa razni brilijantini… čitava kozmetičarska radnja…
Tek toliko da znaju da i mi imamo moć zapažanja i da vidimo njihovu brigu oko doterivanja…”
___________________________
*Volter i “istorijski poljubac”
Franscuski prosvetitelj Volter je čitao svoju tragediju “Meropa” u salonu čuvene Hercoginje de Volare kod koje se okupljala elita Pariza. Nakon 14 dana u pozorištu je prikazana predstava. Volter je sedeo u loži Hercoginje, a tu je bila i njene mlada, zavodljiva snaja. Već se pročulo da je drama čitana u salonu i karte su rasprodate, a nakon završetka predstave, nastale su ovacije oduševljene publike. Neko je uzviknuo: “Hercigonjo de Volare poljubite ga u ime Francuske”. Ostali su se pridružili ovom zahtevu i u horu vikali: “Poljubite ga u ime Francuske”. Mlada dama je poljubila Voltera. Ovaj poljubac nazvan je “istorijski poljubac”.
___________________________
*Malo telesnog istezanja
“Često ste bezrazložno umorni, bez poleta, čisto tromi, čini vam se kao da vam se na pleća navalio bogzna kakav teret. Imate li pedeset godina ili osamnaest, osećaj je isti, pomisao ista: ”Da li je moguće da starim?”. Dok su mnogi drugi živahniji, čine se mlađim od svojih godina… Rade li gimnastiku ti drugi? “Jeste,” odgovoriće devet od deset. To je jedini način. Dva načina nema…”
Potom sledi prikaz vežbi koje treba raditi… Kažu i da treba skakati na konopčetu kao nekad, “ali po svima pravilima ove nenadmašne vežbe (uvučen stomak, dobro disanje)”.
Nakon prikaza vežbi slede reči: “Malo odlučnosti, malo oduševljenja!… Započnite sutra ili bolje, još danas.”
________________________________
*Nojevo pero je često u modi. Nose ga i urođenici u Južnoj Africi. Cena jednog pera je 1000 dinara. Stoga bi žene morale više da nauče o ovoj ptici – šaljivo napisan tekst…
___________________________
*Male novosti…
Cveće – u mesto dijamanata
“Pogodili ste svakako da su ovo izmislili Amerikanci.
Oni su naime, pronašli način, na koji se cveće može duže
održati u potpuno svežem stanju. Na taj način svaka žena
može da izabere nakit, ili bolje rečeno cveće
koje odgovara njenoj toaleti…
Cveće se naročitim kvačicama pričvršćuje na klipsove, narukvice, ogrlice…”
___________________________
*Slede stranice posvećene modi , saveti šta i kad teba nositi, ali i kako sam uraditi neke delove odeće, napraviti sandale od like, kukičati lepu bluzu… sašiti nešto za decu…
___________________________
* Zabeležili smo za vas…
Znate li zašto su kineskinje morale da utežu svoje noge i da ih na taj način deformišu? To nisu činile samo iz sujete i želje za što manjom nogom već i zbog stare kineske tradicije koja zahteva da žena ima malu, neizdržljivu nogu, kako ne bi mogla da pobegne od svog muža.
___________________________
*
Prilikom Tirolskog ustanka godine 1809, u Taufertalu je bilo mobilisano četiri čete žena.
___________________________
*
Godine 1546 otvorena je prva kafana u Carigradu.
…
Priredila Slavica Štulić
