Dušan Jakšić

1927-2009
Bio je podjednako uspešan glumac i pevač, jedan od pionira šlagerske muzike bivšoj Jugoslaviji. Najlepše pesme tog žanra stvorene su pedesetih i ranih šezdesetih,a Duško je bio najbolji baš u tom periodu, kome je dao neizbrisiv pečat.

1954. godine Dušan Jakšić je dobio glumački angažman u “Beogradskom dramskom pozorištu”. 1955.godine na jednoj zabavi svirao je sekstet Duška Radetića i Duško Jakšić je otpevao jednu pesmu. Već sutradan za Radio Beograd snimili su pesmu “Noćas nisu sjale zvezdice na nebu”. Zatim je snimio i poznatu pesmu “Sve moje jeseni su tužne”, kompozitora Žarka Petrovića, i time je rođena nova muzička zvezda zabavne muzike.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”ED75502C91104F1C”]

Od 1955. do 1958. godine, Dušan Jakšić je postao lokalna beogradska zvezda, pevajući šansone i romanse. Na Opatijskom festivalu, 1958. godine, postao je poznat u celoj Jugoslaviji. U međuvremenu je glumio u raznim pozorištima, ali je za široku publiku uvek bio pevač, Dušan Jakšić. U sledećih 10 godina, do 1968. godine, stalno je nastupao na festivalu u Opatiji i tu je sa vlastitom pesmom, “Julijana” 1961.godine, osvojio tri glavne nagrade.

Pobedio je i na prvom festivalu “Beogradsko proleće”,iste godine, a 1964. godine, opet pobeđuje sa svojom kompozicijom “Čerge”, koja je postala hit godine. Pesme “Otišla si sa lastama”, “Marinika”, “Dva plava oka” bile su hitovi za ondašnje generacije koje su tad otkrivale Trst, vespe i šuškavce.

Njegova pesma “Beograde” ostaje do danas nezvanična himna Beograda, a Julijane, Marinike, Čamac na Tisi, kao i tada moderni prepevi italijanskih i meksikanskih pesama bile su neizostavne na tadašnjim igrankama. I danas žive u srcima svih generacija. Svojim pevačkim darom,otmenošću i šarmom uspevao je da oduševi i digne na noge slušaoce, kako u Jugoslaviji, tako i na turnejama po Evropi, Rusiji i Americi.

Sve moje jeseni su tužne

(Žarko Petrović)

Sve moje jeseni su tužne,
dani plačni su svi
a moje oči još su vlažne,
suza i bola trag…

Za tebe čujem da si srećna,
ljubav prati te svud
i ruže drugom da si dala,
što nama donese maj…

Zar nisi mogla
meni opet da se vratiš,
dobro si znala,
tebe da još čekam ja…

I uvek jesen kada dođe,
kiše stignu u kraj,
tad moje oči suze vlaže,
setim se našega sna…

“Moje jeseni su ponekad tužne, ponekad vedre i radosne. Pesma je uvek takva kakva jeste, ja je uvek osećam nekako iz dubine duše. Ona je moja pesma, simbol, moja, da tako kažem pesma po kojoj sam prepoznatljiv i hvala Žarku Petroviću što je napisao baš za mene tu pesmu. Evo, ja je pevam i danas i pevaću je, valjda, dok sam živ. Ona je za mene jedna od najlepših kompozicija svih vremena.” (Duško Jakšić)





Marinika – Dušan Jakšić tekst i video

Estrada

Leave a Reply

Your email address will not be published.