Već godinama aforističar Aleksandar Baljak ima gotovo kultni status na srpskoj književnoj sceni. Mnogi smatraju da je on trenutno najveći živi srpski aforističar. Rođen je 1954.godine u Crvenki, živi i radi u Beogradu.
Objavio je nekoliko knjiga aforizama: “Ubedili ste Boga u meni”(1982), “U granicama demokratije” (1988), “Krvavi provod”(1995), “Sumnjivo okupljanje reči”(2000), “Rat je prvi počeo”(2007), kao i antologije aforizama “Istorija afokalipse” i “Vek aforizma”. Prevođen je na mnoge strane jezike i zastupljen u brojnim međunarodnim antologijama. Dobitnik je više književnih nagrada, bio je urednik i saradnik u brojnim časopisima, onivač je i selektor Satira FESTa, 1993.godine bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije…Njegova supruga je pesnikinja i prevodilac Jelena Lengod.
“Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti”(Žarko Trebješanin).
Aforizam je dribling duha na malom prostoru.
Ceo svet nam se smeje, a to nije malo.
Sudeći po broju neprijatelja, Srbija je svetska sila.
Zahvaljujući našem pobedničkom mentalitetu, uvek smo bili moralni pobednici.
Ja sam veliki patriota. Ne znam ni jedan strani jezik. Turci su kod nas bili pet vekova. Mi smo gostoljubiv narod.
Ili ćemo svi izginuti ili nas neće biti!
Svaka je vlast od Boga, samo je naša plač Majke Božje.
Još se nije desilo da stanemo na pola puta. Tako daleko nikada nismo otišli.
Naša je namera bila da usrećimo narod, ali je narod odbio da sarađuje.
Nisam ja prevrtljiv, nego vetar duva čas na jednu, čas na drugu stranu.
Kad Veliki Vođa piša uz vetar, njegovi sledbenici se ne bune. Svi ćute kao zaliveni.
Ubeđeni smo da bi predsednik Republike i na poštenim izborima glatko pobedio. Sila je on!
Rezultat je nerešen: jedni su pobedili, a drugi odneli pobedu.
Nije to jeftina propaganda, skupo nas je stajala. Fotografija je stara, ali smo mi na njoj mladi.
Srbija je mnogo lepa zemlja. Koji god deo da uzmete, nećete se pokajati.
Istina ne može da se sakrije. Nigde nije dobrodošla.
Ne pamtim da sam ikada ikome zlo učinio. Nisam zlopamtilo.
Bez vazduha nema života, ali od vazduha ne može da se živi.
Na pravom smo putu, a neki se već i vraćaju.
Očigledno je da imaju poverenja u svoj narod, okrenuli su mu leđa.
Glave prosto lete koliko je misao slobodna.
Putevi nam se razilaze, sudar je neizbežan.
Korak napred, dva koraka nazad. Rečju, troskok!
Jedni aplaudiraju, drugi se krste. Niko ne sedi skrštenih ruku.
Vođa revolucije nije ni mrava zgazio. Uvek su ga nosili na ramenima.
Naši neuspesi ne dolaze iznenada. Mi smo organizovano društvo.
Dospeli smo do dna. Konačno čvrsto tlo pod nogama.
Lako je Srbinu da udari na Srbina kad mu svi u tome pomažu.
Za tu ideju svi ćemo izginuti! Biće to još jedna pobeda duha nad materijom.
Nije mi ni na kraj pameti da sebe poredim sa Leonardom da Vinčijem. Uostalom, ko je taj Leonardo?
Biografi moje malenkosti stvaraju genijalno delo.
Nisam postao najveći svetski pisac jer mi je tu ideju ukrao Dostojevski.
Njegovi aforizmi ne samo da nose lični pečat autora nego je i broj tih autora impozantan.
-Može li se živeti od pisanja? –Može, ali ne svaki dan!
Do srpsko-srpskog dijaloga nikada neće doći. Nismo ludi da pričamo sami sa sobom.
Naše polazište je jasno. Uvek smo na početku.
Naši političari nam stalno obećavaju ono o čemu drugi narodi mogu samo da sanjaju.
Bezbolno smo uveli demokratiju. Nismo je ni osetili.
Narodu je bezbroj puta rečeno da je srećan, ali njemu ne vredi govoriti.
Ako vas žena vara, ne očajavajte, jer ste svoju nesreću podelili sa drugima.
Našoj sreći nema kraja. A ni početka.
Verujem da se moje najcrnje slutnje neće ostvariti jer sam po prirodi optimista.
Pogledajte onog visokog, snažnog i lepog mladića! E takav sam ja!
Niko ne zna koliko sam ja dobar pisac jer su me svi čitali u lošem prevodu.
Velika je Amerika. Ima je na svim kontinentima.
Amerikanci brane svoju otadžbinu gde god se ona pojavi.
Mi Srbi smo svaki čas dizali ustanak. I veći narod bi se iskilavio.
Ni za šta nemam vremena. Zato ništa i ne radim.
Dugo smo se spremali da ništa na uradimo. Zato smo u tome i uspeli.
Imam krizu identiteta. Ne znam da l’ sam lepši il’ pametniji.
Kad bi, pretpostavimo, neko predložio da se glavni gradski trg po meni nazove, ja se sigurno ne bih uobrazio. Naprotiv, shvatio bih to kao mali znak pažnje.
Strašno mi je neprijatno kad me drugi hvale, ali ne mogu ni ja sve sam.
Iza svakog uspešnog čoveka stoji žena koja se dobro udala.
Oženjenom čoveku ništa ne fali. On ima i više nego što mu treba.
