1926.godine u Kruševcu, rođena je glumica izuzetnog talenta. Svoju karijeru započinje već sa dvadeset godina u veoma teškom periodu, po završetku rata. Prve glumačke korake ostvarila je u svom rodnom mestu, u Kruševačkom pozorištu, gde narednih deset godina usavršava svoj talenat i kreira sliku glumice kojoj odgovaraju komične uloge. Takođe, igra u Narodnom pozorištu u Nišu, kasnije i u Beogradu gde postaje prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta. Tako gradovi Kruševac, Niš i Beograd postaju centri njene karijere. 1947.godine dolazi u Niš, ali na kratko, da odigra malu ulogu u komadu „Kola mudrosti-dvoja ludosti“. Potom je komitet vraća u Kruševac, da bi ipak od 1956. postala stalni član Narodnog pozorišta u Nišu gde će odigrati 40 uloga.
Radmilina karijera doživljava vrhunac igranjem uloge Živke iz „Gospođe ministarke“, čiji lik predstavlja čak u šest premijera, a u četiri pozorišta- prvi put u Kruševcu, zatim u šabačkom Narodnom pozorištu, potom u Nišu i Beogradskom dramskom pozorištu. Tek dve sezone igra tu, u pozorištu na Crvenom krstu, da bi već od 1971.godine ponovo i neprekidno igrala u Nišu sve do penzionisanja. Kasnije, kako ona kaže, hvata poslednju priliku i vraća se za Beograd. Pošto je ceo svoj život posvetila glumi, odlučuje da ni u penzionerskim danima ne staje, već nastavi da igra, kako u pozorištu, tako i na filmu, a najviše na televiziji.
Ostala je upamćena po ulogama iz predstava „Zona Zamfirova“, „Ivkova slava“, već pomenuta „Gospođa ministarka“, „Inspektorove spletke“, „Sabirni centar“ i „Poltron“. Pamtimo je i iz televizijskih serija „Kamiondžije“, „Pozorište u kući“, „Babino unuče“, „S vanglom u svet“, „Vruć vetar“, „Bolji život“ i „Srećni ljudi“. Simpatije naroda prema ovoj glumici bile su velike, upravo zbog načina na koji je Radmila predstavljala lik koji glumi.
Tako se na primer, istakla u ulozi majka Vuke iz dobro poznate televizijske serije „Pozorište u kući“ gde je pokupila sve simpatije igrajući dobronamernu, jednostavnu i prostu ženu sa sela. Pamtimo je i kao Živadinku u seriji „Bolji život“, sekretaricu Dragiše Popadića, gde su događaji i razmirice između njih dvoje predstavljeni na veoma komičan način. Nećemo je zaboraviti ni kao Ristanu, majku Vukašina Golubovića u seriji „Srećni ljudi“, gde igra lik prostodušne žene, domaćice koja se u vreme sankcija i teškog života suočava sa problemima u svakodnevnom životu i rešava ih na svoj način. Pojavljuje se i u veoma popularnoj jugoslovenskoj TV seriji „Kamiondžije“ gde tumači lik jedne zaljubljene, dobronamerne žene, zvana Violeta. U ovim i mnogim drugim ulogama, Radmila je predstavljena kao „žena zmaj“ što je ustvari bila i u svom privatnom životu. I baš kao takva- komična, žustra, karakterna, pamtiće je mnoge generacije.
Iako nije mislila da je film njen glumački put, veoma uspešno se ostvarila i na filmskom platnu. Kako glavne, tako i sporedne uloge odigrala je u sledećim filmovima: „Dr“, „Bubašinter“, „Tigar“, „Davitelj protiv davitelja“, „Draga tetka“, „Vreme čuda“, „Dama koja ubija“ i mnogi drugi.
Preminula je 8.novembra 2001.godine u Beogradu. Počiva u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju zajedno sa Božidarom Savićevićem, dramskim umetnikom, za koga se veoma mlada udala i sa kojim je provela ceo život.
