Bakina projara sa koprivom – recept

Poreklo i istorijat Bakine projare sa koprivom

Projara je tradicionalno jelo srpske kuhinje, nastalo kao jednostavan, brz i hranljiv obrok na bazi kukuruznog brašna. Nekada je bila deo seoskih trpeza, jer su osnovni sastojci – kukuruzno brašno, sir, jaja i mleko – bili lako dostupni u domaćinstvima.

Dodatak koprive u projaru potiče iz narodne kuhinje, gde se ova samonikla biljka koristi zbog svoje hranljive vrednosti i lekovitih svojstava. Kopriva je bogata gvožđem, vitaminima i mineralima, a nekada su je domaćice koristile da obogate jela u prolećnim mesecima, kada su druge namirnice bile oskudne.

Bakina projara sa koprivom spaja tradicionalne ukuse sa zdravim dodacima, čineći je idealnim izborom za doručak, užinu ili laganu večeru.

Za jelo se koriste mladi listovi koprive, odnosno vrhovi mlade biljke ubrane u proleće, pre nego što procveta. Pre upotrebe, koprivu je potrebno blanširati – kratko prokuvati u vodi, koju treba odliti i baciti. Pre kuvanja ne treba prati koprivu, jer postaje tvrda. Dovoljno je samo očistiti od travki i insekata.

Sastojci:

• 1 šolja od 2 dl blanširane iseckane koprive
• 1 šolja pšeničnog brašna
• 2 šolje kukuruznog brašna
• 1 šolja mleka
• 1/2 šolje ulja
• 1/2 šolje vode
• 2 jajeta
• 200 gr punomasnog sira
• 1 prašak za pecivo
• kašičica soli

Priprema:

Koprive otrebiti, pa kratko blanširati u vreloj vodi, ocediti i isprati hladnom vodom. Potom sitno iseckati.
Izmešati kukuruzno i pšenično brašno, dodati prašak za pecivo. Dodati umućena jaja, mleko, ulje, vodu i koprive. Na kraju umešati izmrvljen sir, posoliti i po potrebi doliti još malo vode, da se dobije retko testo, kao za svaku proju.

Masu izliti u podmazan i pobrašnjen pleh, pa peći oko pola sata na 200 stepeni. Projara je gotova kad lepo porumeni.

Saveti i trikovi za Bakinu projaru sa koprivom

Saveti za sastojke:

• Kopriva: Pre nego što upotrebite koprivu, obavezno je dobro operite i blanširajte (prokuvajte je na nekoliko minuta u kipućoj vodi), kako bi izgubila svoju žarenje i postala mekša. Takođe, iseckajte je sitno da se ravnomerno rasporedi u smesi.
• Brašno: Ako želite da projara bude još mekša, možete koristiti mešavinu pšeničnog brašna sa integralnim, ali pazite da integralno brašno ne bude više od 1/4 ukupne količine, jer može da utica na teksturu.
• Sir: Punomasni sir daje sočnost, ali ako želite lakšu verziju, možete koristiti i polumasni sir ili čak rikotu. Možete dodati i neki začin u sir za dodatni ukus, kao što je origano ili timijan.
• Mleko: Mleko možete zameniti biljnim mlekom (sojino, bademovo) ako pripremate vegansku varijantu, ali u tom slučaju izostavite jaja i sir.

Saveti za pripremu:

• Mešanje smese: Kada dodajete tečne sastojke u brašno, najbolje je da ih postepeno sipate i lagano mešate kako bi smesa bila ujednačena, bez grudvica.
• Kvasac: Ako želite da projara bude još vazdušastija, možete dodati malo kvasca, ali pazite da ne dodate previše, jer bi mogla postati previše “spužvaste” teksture.
• So: Poželjno je da dobro dosolite smesu, jer će sir takođe doprineti slanom ukusu, pa obratite pažnju na količinu soli koju dodajete.

Tehnike kuvanja:

• Pečenje: Projaru možete peći u pregrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, ali pazite da proverite da li je pečena ubacivanjem čačkalice. Ako izađe suva, projara je gotova.
• Uklapanje temperatura: Rerna treba da bude dobro ugrejana pre nego što stavite projaru, kako bi ona ravnomerno narasla i dobila zlatnu boju.
• Koristite kalupe: Za veći vizuelni efekat, možete koristiti kalupe za mafine ili mini projare, tako će se brže ispeći i biti lakše za posluživanje.

Predlozi za serviranje:

• Za doručak: Projaru možete poslužiti uz jogurt, pavlaku ili sveže povrće poput paradajza i krastavca. Takođe, uz nju dobro ide i domaći ajvar ili marmelada, ako želite da je poslužite u slatkoj varijanti.
• Uz supu: Projaru možete servirati kao prilog uz supu ili čorbu, posebno ako su one na bazi povrća, poput bundeve, paradajza ili brokolija.
• Za užinu: Sečena na manje komade, projara može biti odlična užina za decu ili goste, posebno ako je spremljena u malim porcionim kalupima.

Čuvanje i ostatci:

• Ostatci: Projaru možete čuvati u frižideru do 2-3 dana, pokrivenu u plastičnoj foliji ili staklenoj posudi sa poklopcem. Ako želite da je zadržite svežom, možete je zamrznuti, a zatim je ponovo zagrejati u rerni ili mikrotalasnoj.
• Ponovno zagrevanje: Preporučuje se da projara bude zagrejana u rerni, jer će na taj način zadržati svoju hrskavost sa spoljne strane. Ako koristite mikrotalasnu, može postati previše meka.

Prilagođavanje i varijacije:

• Veganska varijanta: Ako želite da projara bude veganska, zamenite jaja i sir sa biljnim alternativama. Možete koristiti veganski kremasti sir ili sojine proizvode.
• Dodaci: Eksperimentišite sa dodavanjem začina poput majčine dušice, ruzmarina ili ljute papričice ako želite da projara bude pikantnija. Takođe, možete dodati suve paradajzove ili crne masline za bogatiji ukus.
• Zelenilo: Osim koprive, možete koristiti i drugo zelenilo poput mladog spanaća, blitve, maslačka ili peršuna, u zavisnosti od toga šta imate pri ruci.

Nutritivne vrednosti (približno, po 100g porcije)

Zaključak:
Bakina projara sa koprivom je izuzetno hranljiv obrok, bogat ugljenim hidratima, proteinima i zdravim mastima. Kopriva, kao dodatak, ne samo da poboljšava ukus, već i pruža značajne nutritivne vrednosti, uključujući vitamine A i C, kao i gvožđe i kalcijum. Ovaj recept je odličan izvor energije, a ujedno je i jednostavan za pripremu. Idealna je za doručak, užinu ili kao prilog, a može se prilagoditi različitim ukusima i potrebama, uključujući veganske i bezglutenske varijante. Sa lakoćom možete uživati u zdravom i ukusanom obroku!

Bakina slana testa

Idite nazad na Bakin kuvar