Haris Džinović je sasvim osobena pojava na ovdašnjoj muzičkoj sceni. Njegov moćan glas i harizmatična pojava nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, i nema derneka bez Harisovih vanvremenskih pesama!
Haris je prvu široku popularnost stekao u sada već kultnoj grupi “Sar e roma”, sa kojima je izvodio nezaboravne ciganske pesme. Svi smo tih osamdesetih pevušili “Kiko, kiko” a devojke su uzdisale za tajanstvenim pevačem pod crnim šeširom.
Rodjen je u Sarajevu, ranih pedesetih godina, i pored muzike, uspešno se bavio i fudbalom. Igrao je u sarajevskom “Želji”, ali je ljubav prema muzici prevladala. Svirao je harmoniku, klavir, i na kraju gitaru, pevao i komponovao. (On je autor hita iz sedamdesetih “Ti meni lažeš sve”) Pevao je evergrin , sevdalinke, pa je tih sedamdesetih izdao nekoliko singlica sa “narodnjačkim” pesmama.
Preokret je nastao kada se pojavio film “Cigani lete u nebo”, tada je Haris osetio veliki poriv da se bavi upravo ciganskom muzikom. Sa braćom Pavlović oformio je bend “Sar e roma” (Kao Cigani) sa kojima je napravio pravi bum. Poznate ciganske pesme otpevao je na svoj način, prilagodivši ih u svojim aranžmanima našem podneblju, a imao je prepoznatljivu pojavu zgodnog brke sa crnim šeširom. Tada je zauvek osvojio i stekao armiju svojih obožavateljki. Sa “Sar e roma” objavio je tri odlična studijska albuma, izmedju 1982. i 1985.godine, sa kojih se pamte pesme “Kiko, kiko”, “Pilem, pilem”, “Bida mange romale”, “O djila”, “Ciganin sam ja”… Usledile su brojne turneje i nastupi u zemlji i inostranstvu.
Posle uspeha sa grupom, Haris ide korak dalje i započinje solo karijeru. Snima sada već istorijski album sa pesmama “Ostariću, neću znati”, “I tebe sam sit kafano”, “Rano je za tugu”… Preko noći postaje megapopularan, osvaja nagrade na festivalima, proglašavaju ga pevačem godine, kreću pozivi za brojna gostovanja. Odmah potom snima i drugi solistički album, jednako dobar kao prvi, sa hitovima “Poznaćeš me”, “Dajte vina hoću lom”, “Nek mi bude zadnja čaša”…Juna 1991.godine održao je svoj prvi solistički koncert u Beogradu, sala Sava centra je bila prepuna, uz goste Zdravka Čolića, Gorana Bregovića, Lazu Ristovskog, “Sar e roma”. Ali, izbio je rat, Haris napušta zemlju i odlazi najpre u Austriju, pa u Francusku, gde počinje ispočetka. Tada je dobio ponudu od udovice Kloda Fransoa, autora hita “My way”, da snimi jubilarnu, hiljaditu verziju pesme. Haris je snima u ciganskom aranžmanu, koja se na ciganskom zove “Kantar cigan”. 1996.godine snimio je još jedan hit “Jesu l dunje procvale”, ali se uglavnom posvetio vodjenju svog restorana u Parizu.
Krajem devedesetih odlučio je da se vrati u zemlju, objavljuje novi album, i nastavlja svoju uspešnu karijeru, koja traje i danas. 1999.godine održao je sedam rasprodatih koncerata u beogradskom Sava Centru. 2011. godine Haris Džinović je nastupio na koncertu operske dive Monserat Kabalje u Beogradu, sa repertoarom napolitanskih pesama, a u duetu sa Monserat otpevao je „Non di scordad di me“.
Ostariću, neću znati – Haris Džinović tekst i video
