Rođena 25. aprila 1935, bila je najpopularnija pevačica šezdesetih i sedamdesetih godina u Jugoslaviji. Njena izuzetna, ubedljiva emotivna interpretacija, baršunast glas, nezaboravni sjaj u očima pogađali su ravno u srca slušalaca. Posle skoro dvadeset godina karijere Lola se sredinom sedamdesetih iznenadno povukla u anonimnost.
Počela je da peva u rodnom Beogradu još 1953. i odmah se izdvojila svojom pojavom i specifičim, melodičnim, toplim glasom. 1957. primljena je u Radio Beograd i otputovala na dvadeset dana na sajam u Lajpcigu, gde je snimila svoju prvu ploču sa pesmama “Alisa u zemlji čuda” i kubanski hit “Babalu” na španskom jeziku.
Uspeh u Nemačkoj nastavio se koncertima po Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Švajcarskoj. 1958. otišla je u Liban, gde je, neplanirano, ostala godinu i po dana. Naravno, postala je zvezda na Bliskom Istoku, ali nostalgija je vratila u rodni grad.
Te 1960. zakazala je koncert u Domu sindikata. (prvi solistički koncert u Jugoslaviji). Karte su bile rasprodate za dva sata. Lola je je bila i prvi domaći umetnik koji je gostovao u Rusiji.
Nizali su se uspesi na festivalima – 1961. pobeđuje na Zagrebačkom sa pesmom “Svitanje”, iste godine na Opatijskom opet pobeda-“Jednom u gradu ko zna kom”.
Na Zagrebačkom festivalu januara 1962. Lola peva “Ti nisi došao”.. To je bio antologijski nastup, pred publikom i TV kamerama, savladana emocijama, u sred pesme se rasplakala.To je publiku toliko impresioniralo da dobila aplauz koji je trajao 10 minuta i ostao najduži aplauz na našoj sceni. Naravno, gotovo jednoglasno dodeljena joj je prva nagrada.
Marta 1962. učestvuje na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Ne pali svetla u sumrak” i osvaja odlično 4. mesto. Tu je ostavila sjajan utisak, usledio je poziv u Japan, i 1963. Lola provodi šest meseci na turneji po japanskim gradovima i nastupa u televizijskim emisijama.
Na međunarodnom festivalu “Roma canta”, u Rimu, u jakoj konkurenciji 14 pevača, Lola nadmoćno pobeđuje pesmom “Ulica četiri fontane”. Tu pesmu Lola smatra svojom najdražom pobedom u karijeri. U Beogradu je dočekuju kraljevski -još jednom je potvrdila da je najbolja, s pravom najveća zvezda naše zabavne muzike toga doba.
Lolin hit iz 1965. “Kap veselja” proglašen je pesmom godine. 1967. startuje “Pesma leta”, a Lola sa pesmom “Marike” osvaja drugo mesto, odmah iza Mikija Jevremovića i njegovog hita “Pijem”. 1973. – pobeda na “Beogradskom proleću” sa pesmom “Duga topla noć”. 1980. učestvuje na retrospektivi opatijskog festivala sa pesmom “Harmonika” koja je mesecima bila hit u Jugoslaviji.
Lola Novaković ostaje legendarna pevačica koja seća na jedno vreme puno optimizma, nežnosti, emocija, što se u njenim pesmama i oseća. Bila je to karijera jedne istinske dive šezdesetih i sedamdesetih godina. Njene interpretacije su bile i ostale neprevaziđene, nijedna pevačica se nije usuđivala da otpeva njenu pesmu. Cenjena od kolega i od publike, sa svima je bila u dobrim odnosima.
U doba kada je zabavna muzika polako prestajala da bude ono što je bila, kada su se umešali novac i sumnjive vrednosti, kada je žuta štampa počela da osuđuje njen privatni život, Lola se sa svojim suprugom Draganom Antićem povukla, i tek povremeno nastupala u inostranstvu. Njih dvoje su se rastali 2000. godine, i od tada je Lola živela sama. Tajnovita, poput Grete Garbo, živela je van svetlosti pozornica, i zauvek ostala u kolektivnom sećanju kao mit . Dovoljno je reći – Lola Novaković, i mnogima će se oteti uzdah i preplaviti nežnost…
Trećeg aprila 2016. Lola je preminula u svom stanu u beogradskom naselju Cerak. Po sopstvenoj želji, kremirana je na Novom groblju, uz prisustvo pedesetak prijatelja i pesmu “Kap veselja”…
Moj dragi Beograde-Lola Novaković tekst i video
