‘Vatreni poljubac’ je jedna od najpoznatijih jugoslovenskih rock grupa iz Bosne i Hercegovine koja je osnovana u Sarajevu 1977 godine. U toku svoje karijere i to samo u periodu od 1977 do 1986 izdali su devet studijskih albuma. Ostvarili su veliku popularnost na području cele bivše Jugoslavije.
Osnivač ’Vatrenog poljupca’ bio je iskusni muzičar Milić Vukašinović Mića, kompozitor, gitarista, bubnjar i pevač . On je bio jedna od ključnih ličnosti sarajevske muzičke scene na kojoj se pojavio po dolasku iz Beograda gde je rođen. Na nagovor starijeg brata Milić je počeo da svira gitaru, a sa dvanaest godina počinje da vežba bubnjeve. Debitovao je u bratovljevoj grupi, svirajući na igrankama, a sa trinaest godina osniva sastav ’Plavi dijamanti’. Budući da je po prirodi bio bundžija i borac za pravdu, iz gimnazije ga izbacuju, jer je udario direktora, pa prelazi da uči zanat za TV mehaničara. Međutim, ni to ga nije previše zanimalo tako da od 1965 godine živi od muzike svirajući u sastavu ’Čičak’.
Leta 1970 godine odlazi u Italiju gde tezgari sa Goranom Bregovićem, Željkom Bebekom i Zoranom Redžićem, a po povratku u Sarajevo osnivaju progesivni hard rock trio jednostavnog imena ’Mića, Goran i Zoran’. Po običaju, ni to ga nije zadovoljilo, pa pred kraj leta 1971 godine napušta trio i Sarajevo, odlazi u London da bi izučavao rock na samom izvoru. Tamo ostaje tri godine, radi fizičke poslove, pere sudove, ali je siguran u ispravnost svoje odluke. Pred kraj 1974 godine vraća se u Sarajevo, postaje član ‘lndexa’, a oktobra 1976 godine dolazi na mesto bubnjara ’Bijelog dugmeta’ gde se ne zadržava baš dugo.
Po odlasku iz ’Dugmeta’, donosi još jedan radikalan rez u karijeri tako što početkom oktobra 1977 godine osniva heavy metal trio ’Vatreni poljubac’ u kome komponuje, peva i svira gitaru. Sa njim su u postavi bili basista Ševćet Hodža koji je pre toga svirao u grupama ’Rezonansa’ i ’Divlje jagode’ i bubnjar Perica Stojanović , ranije član grupa ’Ambasadori’ i ’lndexi’. Publici su se prvi put predstavili na festivalu ’BOOM 77’ u Novom Sadu.
Prvi singl objavljuju 1978 godine i odmah postižu neverovatan uspeh sa sada već kultnom pesmom “Doktor za rokenrol” koja na neki način predstavlja Mićinu biografsku priču. Singl je efektno producirao Nikola Borota, a pesma je u listu “Zdravo” 1978 godine proglašena za hit godine. Drugi singl objavljuju 1979 godine i sa naslovnom numerom “Navrat, nanos i na svoju ruku” potvrđuju renome uigrane i agresivne grupe.
Svoj debi album “Oh, što te volim, joj” objavljuju krajem 1978 godine, snimali su ga u Londonu, a producirao ga je Ričard Vejl (Richard Whally). Album je obeležio Mića koji na njemu demonstrira svoje gitarsko znanje, peva vrlo dobro i to u maniru tadašnjih heavy bendova, a izdvajaju se njegovi ispovedni tekstovi sa očiglednim mačo-erotskim
asocijacijama. Menadžer grupe bio je Braco Đirlo koji je imao ambicije da ovom pločom poruši sve prethodno zadate tiraže i rekorde. Na albumu se našla samo jedna mirna kompozicije i to je bila “Baj baj, malena”. Mića u pesmama koristi folk elemente, pa ga u to vreme kritikuju da kopira Bregovića.
Svoj osećaj za narodnjake koji je neosporno imao, Mića je višestruko koristio, tako da je već tada radio pesme za Hanku Pladum ( poznati hit “Voljela sam, voljela”), a kasnije i za mnoge druge. Debi ploča je bila umotana u luksuzan omot, u stilu tadašnjih ploča ’Dugmeta’, sa lascivnom fotografijom na naslovnoj strani gde ženska ruka zabada nokte u muška leđa. Povodom ploče Mići su zamerali da se previše slepo drži žanra, da su mu pesme monotone i da nije uspeo da dostigne autentičnost prvog singla. ’Vatreni poljubac’ je u proleće 1979 godine nastupio na rock večerima ’Opatijskog festivala’ i festivala ’Beogradsko proleće’ gde su se, naravno, našli u sasvim neadekvatnom okruženju pa samim tim i njihov nastup je prošao nezapaženo.
Tokom sedamdesetih godina Mića je dugo sanjao o svojoj grupi i tako maštajući napravio dosta interesantnog muzičkog materijla. Upravo taj materijal je iskoristio pa je sledeći album ’Vatrenog poljupca’ iz 1979 godine “Recept za rokenrol” sadržao 16 pesama i izašao kao dupli album. U šesnaest pesama i osamdeset minuta muzike Mića je doslovno ponovio svoju koncepciju pa je u magazinu “Džuboks” zaradio etiketu “HM narodnjak”. Ploču su producirali članovi grupe uz pomoć snimatelja Radeta Ercegovca, a tu se našao instrumental “Rock kolo” i druge okretne, tvrde kompozicije.
Trećom pločom “To je ono pravo”, godinu dana kasnije, tj 1980 godine, Mića nastavlja samouverenu liniju kako u pesmi “Nek ne sluša kome smeta moj rock’n’roll”, tako i u “Odi heroju” koju je novinar Dragan Kremer duhovito okarakterisao kao narodno-oslobodilačko-revolucionarni heavy metal. U maniru klasičnog hiperproduktivca u istoj 1980 godini objavljuje novu ploču tj album “Bez dlake na jeziku”. Na njoj se izdvaja erotski hit “Boogie je htjela” i ozbiljnija pesma “Moj drug je otiš’o van” o odlasku obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo.
U to vreme dolazi do prve personalne promene u grupi, naime iz grupe odlazi Ševćet Hodža i osniva sastav ’Carski rez’, a kasnije i ’Detektor laži’, menja ga Sanin Karić (ex ’Teška industrija’, a svirao je i jedno kraće vreme u ’Bijelom dugmetu’). U to vreme Mića je šesnaest svojih pesama snimio na engleskom jeziku, planirajući da se sa tim materijalom probije napolju. Međutim, od toga nije bilo ništa, pa je nastavio da gradi karijeru u domovini. Na četvrtom albumu iz 1982 godine “Živio rock’n’roll” kroz pesme “Krv i znoj”, “Svi za rock’n’roll” i “Stoput na dan” ponovo nudi recepte za upotrebu svoje muzike. Pravovernost stavova iskazuje podsmevajući se ispisnicima koji su se pod stare dane ošišali, kače se o novi talas i mlate gitarom “k’o Houra”, što se direktno odnosilo na tadašnju Bregovićevu ska fazu. Na ovoj ploči Mića je odustao od često glorifikovane klasične kombinacije trija, tako da je u baladama “Kako da znam” i “Hej, zaboravi” na klaviru gostovao Laza Ristovski. Po izlasku ove ploče Mića pravi pauzu u radu grupe.
Godine 1984 objavljuje prvu solo ploču “Potraži me” na kojoj je pevao, svirao gitaru, bubnjeve i bas, a Laza Ristovski je svirao klavijature. Pored blesavih, ali šarmantnih muzičkih numera kao što je “Žikino kolo”, isprobava se i u pop vodama. Tokom pauze u radu grupe, Sanin Karić izučava zanat u zlatarskoj radionici i svira kao studijski muzičar, a Perica Stojanović sa Rakom Marićem, menadžerom ‘Bijelog dugmeta’, vodi kafić ’Estrada’.
Grupa se opet okuplja tako da 1985 godine ’Poljubac’ objavljuje još jednu ploču “Iz inata”, a sledeće, LP “100% rock’n’roll” na kome je predstavljen novi član pevač Mladen Vojičić – Tifa koji im se pridružio posle rada sa ’Bijelim dugmetom’ i kratkim flertom sa Željkom Bebekom. Ovim album Mića se definitivno priklonio hard rocku i to na tragu ’Deep Purple’ i ’Whitesnake’, a zadržao se na temama vezanim za seks, alkohol i slična duševna preispitivanja. Na ploči je pesma “Kad sve prođe ostaću sam” koju je Mića napisao za Bebeka, ali ona nije uvršćena na njegovoj solo ploči. Tu su još balade “Kako da te ostavim”, “Ne pitaj me”, narodnjački orijentisana “Stipu gatibo” i čitava serija rock numera. Po objavljivanju ploče Mića je raspustio ’Poljubac’, povukao se iz javnosti i sve više posvetio komponovanju za narodnjake. Radeći ploče za njih, tražio je da se ispoštuje samo jedan uslov: da bude kompletan autor, producent, aranžer i svirač. Zatim objavljuje drugu solo ploču “Hej, jaro, jarane”, a o njegovim novim pesmama sam naziv ploče dovoljno ilustrativno govori.
Posle petogodišnje pauze, 1992 godine Mića je objavio solo ploču “Kao nekad” na kojoj su materijali nastali u periodu 1983 i 1984 godine, a ponovo je snimio dve pesme sa prvog albuma. Taj album je uradio u saradnji sa Mučetom iz ’Zabranjenog pušenja’. Ploča je izašla uoči rata u Bosni, tako da je odmah potonula u vihoru sasvim drugačijih i mnogo ozbiljnijih zbivanja. Do medija se jedino probila pesma “Sad ga lomi” u kojoj, po svom već dobro utvrđenom scenariju, opisuje seksualne aktivnosti sa raznim pohotnim ženama sa Zapada.
Diskografija
Singlovi :
“Doktor za rock’n’roll” / “Tvoje usne su bile moj najdraži dar” (Jugoton 1978)
“Navrat-nanos i na svoju ruku”/ “Od želje da te ljubim hoću prosto da poludim”(Diskoton 1979)
Albumi :
“Oh, što te volim, joj” (Sarajevo disk 1978)
“Recept za rock’n’roll” (PGP RTB 1979, dupli)
“To je ono pravo” (PGP RTB 1980)
“Bez dlake na jeziku” (PGP RTB 1980)
“Živio rock’n’roll” (RTVU 1982)
“Veliki hitovi” (RTVU 1983)
“Iz inata” (RTVU 1985)
“100% rock’n’roll” (Diskoton 1986)
Doktor za rokenrol – Vatreni Poljubac tekst i video
