Matija Bećković (rođen 29. novembra 1939. u Senti, Kraljevina Jugoslavija) je jedan od najistaknutijih srpskih pesnika, esejista i akademika. Njegovo ime sinonim je za poetsku snagu, jezičku virtuoznost i duboku ukorenjenost u srpskoj tradiciji i kulturi. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) od 1991. godine.
Detinjstvo i obrazovanje
Matija Bećković rođen je u porodici Vukomana Bećkovića, učesnika Narodnooslobodilačke borbe koji je poginuo u ratu, i Vukosave Bećković. Njegovo detinjstvo je obeleženo gubitkom oca, ali i snažnim uticajem majke koja ga je podržavala u obrazovanju i književnosti.
Osnovnu školu je pohađao u Vrnjačkoj Banji, a gimnaziju završio u Valjevu, gde je već kao srednjoškolac pokazao pesnički talenat. Kasnije je upisao Filološki fakultet u Beogradu, na odseku za jugoslovensku i svetsku književnost, gde je diplomirao 1965. godine.
Književna karijera
Bećković je počeo da piše veoma rano – već sa 15 godina objavljuje prve pesme. Njegova prva zbirka poezije Vera Pavladoljska (1960), posvećena prerano preminuloj devojci Veri, ostaje jedno od najemotivnijih i najpotresnijih dela savremene srpske poezije. Od tog trenutka, njegovo stvaralaštvo se razvijalo kroz neprekidnu igru između narodne mudrosti, ironije, epskog izraza i duboko ukorenjenog patriotizma.
Neka od njegovih najpoznatijih dela uključuju:
Lele i kuku
Ćeraćemo se još
Međa Vuka Manitoga
Kosovo najskuplja srpska reč
Reče mi jedan čo’ek
Poenta
Kad budem mlađi
Bećkovićev stil je jedinstven – on piše u narodnom govoru, često koristi arhaizme, igre rečima, dosetke i dvosmislenosti, a njegovi stihovi uvek nose više značenja, što ga čini izazovnim ali i izuzetno bogatim za čitanje i tumačenje.
Akademska i javna uloga
Matija Bećković je izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1991. godine. Poznat je i po svojim stavovima o nacionalnim pitanjima, često javno iznoseći mišljenje o očuvanju srpskog identiteta, jezika i kulture.
Kao javna ličnost, ostao je dosledan tradicionalnim vrednostima, a njegovo prisustvo u javnom životu uvek izaziva pažnju, bilo da govori na književnoj večeri ili učestvuje u kulturnim i društvenim debatama.
Nagrade i priznanja
Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su:
Njegoševa nagrada
NIN-ova nagrada za roman godine
Disova nagrada
Vukova nagrada
Zlatni beočug
Orden Svetog Save
Vera Pavladoljska – Ljubav i inspiracija
Matija Bećković je bio u braku sa svojom velikom ljubavlju iz mladosti, Verom Pavladoljskom, kojoj je posvetio jednu od svojih najpoznatijih zbirki poezije – Vera Pavladoljska. Njihova ljubavna priča počela je još u školskim danima u Valjevu, a završila se prerano Verinom smrću od teške bolesti. Ipak, ta ljubav je ostala temelj njegove najdublje i najličnije poezije.
Iz braka sa Verom imaju dve ćerke – od kojih je jedna javna ličnost _ Olja Bećković, poznata novinarka i autorka emisije Utisak nedelje.
Nakon Verine smrti, Matija se nikada nije ponovo ženio. Ostao je veran njenoj uspomeni do danas, a Vera je zauvek ostala njegova muza, lična legenda i neiscrpna inspiracija njegove poezije.
Kasnije, u svojim intervjuima, Bećković je više puta govorio da je tu zbirku zapravo napisao kao mladić, dok je još bio u gimnaziji – “nisam imao ni brkove kad sam je pisao.”
Zbirka “Vera Pavladoljska” – Pesnički spomenik ljubavi
Zbirka “Vera Pavladoljska” smatra se ne samo ključnim delom Matije Bećkovića, već i jednim od najvažnijih ostvarenja srpske lirike druge polovine 20. veka. Ova knjiga je istovremeno i omaž Veri i poetski testament jedne epohe u kojoj je ljubav bila sve – i smisao, i svetlost, i bol.
Zbirka je ispisana u formi ispovesti, elegije, filozofske meditacije, i svedoči o pesnikovom ranom oblikovanju stila: spoju lirike, ironije, narodne mudrosti i duhovnosti.
Bećković je rekao:
“Vera nije samo moje sećanje – ona je pesma. Njoj ne mogu da dodam ništa više nego što sam već rekao u stihovima.”
Zašto je Matija Bećković poseban?
Matija Bećković je poseban jer u njegovim stihovima pronalazimo ono što je danas retko: mudrost bez patetike, humor bez površnosti, patriotizam bez mržnje. Njegove rečenice su kao izreke koje bih mogao ponavljati do kraja života, a da nikada ne dosade. Ima tu neka čudesna ravnoteža – između bola i smeha, prošlosti i sadašnjosti, naroda i čoveka.
U vremenu kada svi trče, Bećković stoji. I kad stoji – vidi dalje od svih.
Vera Pavladoljska – Matija Bećković tekst i video
