Oliver Mandić je poznati srpski pevač i kompozitor popularne muzike, jedna od najistaknutijih zvezda beogradskog novog talasa u prvoj polovini osamdesetih godina. Obrazovanje je stekao u beogradskoj muzičkoj školi ’Stanković’ sa željom da postane pijanista klasične muzike što na kraju nije postao, ali je zato u toku svoje aktivne muzičke karijere bio jedan od retkih rok i pop muzičara na ovim prostorima sa klasičnim muzičkim obrazovanjem.
Poklonici muzike u bivšoj Jugoslaviji pamte Olivera kao muzičara sa beskompromisno visokim standardima koje je postavljao u vezi svoje sopstvene muzičke produkcije što je uključivalo kvalitet muzičkog materijala, prvoklasnu studijsku opremu, kao u uvežbanost muzičara na koncertima. U toku svoje muzičke karijere Oliver Mandić nije izdao puno ploča, ali njegovo stvaralaštvo je obilovalo hitovima, a njegove pesme i nastupi predstavljali komercijalne uspehe.
Kada je Mandić početkom sedamdesetih debitovao kao instrumentalista, odmah je okarakterisan kao vunderkind beogradske scene. Krajem 1971 godine je nastupao u jazz rock grupi ’Oliver’ u kojoj su, pored ostalih beogradskih muzičara bili i članovi tadašnje ’Pop mašine’ i poznati pevač Dušan Prelević. Sastav je samo jedanput nastupio 2 januara 1972 godine na koncertu u beogradskoj ’Hali sportova’. Mandić je u to vreme odsvirao nekoliko nastupa sa ’Pop mašinom’, zatim je trebalo da pređe u ’YU grupu’ i zagrebački ’Time’ , ali je sve ostalo na nivou dogovora.
U to vreme je sa Dušanom Prelevićem snimio singl na kome su pesme “Tajna” i “Prošlo je sve” (PGP RTB 1974 god). Na festivalu ’BOOM 76’. u Beogradu svira u okviru Beogradske rock selekcije koju su činili cenjeni muzičari kao što su : basista Robert Nemeček, gitarista Zoran Božinović, bubnjar Lazar Tošić, trubač Stjepko Gut, saksofonisti Jovan Maljoković i Ivan Švager i drugi.
Oliver Mandić se predstavio širokoj publici i kroz TV emisiju ’Beograd noću’ koja se nekako istvremeno emtiovala u vreme kada on objavljuje i svoj prvi album. Emisija se sastojala od video spotova za pesme koje su se tada objavljivale na pločama, bila je vrlo popularna, režiser je bio Stanko Crnobrnja, a kostime i Mandićev izgled osmislio je konceptualni umetnik Kosta Bunuševac. Deo javnosti je bio ozbiljno isprovociran Mandićevim travestitizmom i oblačenjem u žensku odeću, no bez obzira na kontroverznost, emisija dobija nagradu na TV festivalu Zlatna ruža Montrea. Nakon toga emisija biva objavljena i na video kaseti što je predstavljalo komercijalni uspeh , a takav način prezentiranja nije bio baš uobičajen za našu tadašnju muzičku scenu.
Samostalnu karijeru Oliver je započeo gotovo slučajno 1978 godine singlom “Ljuljaj me nežno” koji je odmah postao hit. Tu pesmu je na tekst Marine Tucaković komponovao za pevačicu Maju Odžaklijevsku, ali kako se ona nije pojavila na zakazanom snimanju u splitskom studiju ’Tetrapak’, Oliver je na nagovor producenta Enca Lesića pesmu sam otpevao.
Godinu dana kasnije objavio je još jedan uspešan singl sa pesmama “Sutra imam prazan stan” i efektnom baladom “Osloni se na mene”. Sve njegove objavljene pesme odmah postaju hitovi i vrte se na svim radio stanicama širom Jugoslavije. Bitno je napomenuti da je Oliver tada napisao muziku za film “Nacionala klasa” ( 1979 god. ) u kome se i sam pojavljuje, takođe se mnogo godina kasnije opet oprobao u istom žanru kada je snimio 1989 godne muziku za film “Poslednji krug u Monci”.
Nakon velikih uspeha sa svojim singlovima, fame koja se podigla u medijima, Oliver odlučuje da se ozbiljno posveti karijeri pop muzičara pa se 1980 godine povlači kako bi radio na pripremi i izradi svog prvog albuma. 1980 godine snima debi album “Probaj me” sa hitovima “Samo nebo zna (Poludeću)” i ponovljenom pesmom “Osloni se na mene”. Uspešnoj promociji albuma puno pomaže već pomenuti TV šou program “Beograd noću”.
Krajem 1984 godine Mandić pobeđuje na prvom festivalu MESAM u Beogradu, sa narodnjački orijentisanom pesmom “Pitaju me pitaju, oko moje” za koji je tekst napisala Marina Tucaković. Sledeće godine pobeđuje takođe na istoj manifestaciji, sada sa pesmom “Pomagajte drugovi”. Neposredno posle festivala počinje sa promocijom svog trećeg albuma pod nazivom “Dođe mi da vrisnem tvoje ime”. Album je producirao Peter Tagart, a ploča donosi hitove “Pomagajte, drugovi” i “Bobane” koji nose malo folk prizvuka.
1987 godine Oliver obeležava desetogodišnjicu rada kompilacijom “Sve najbolje” na kojoj objavljuje svoje najveće hitove . Tokom 1986 i 1987 godine Mandić je radio kao urednik za rock i pop muziku u PGP RTB-u. Sa Brankom Milićevićem Kockicom snimio je ploču za decu, a njegova pesma “Deca bez adrese” pobedila je na međunarodnom konkursu UNICEF-a. Osvojio je četiri Oskara popularnosti lista “Radio TV revija”. Tokom boravka u SAD, krajem osamdesetih godina, snimao je materijal sa američkim muzičarima. Deo te muzike iskorišćen je upravo u filmu “Poslednji krug u Monci” rađen po scenariju Dušana Prelevića.
Diskografija
Singlovi
“Ljuljaj me nežno”/”Šuma” (PGP RTB 1978)
“Sutra imam prazan stan”/ “Osloni se na mene” (PGP RTB 1979)
Albumi
“Probaj me” (PGP RTB 1981)
“Zbog tebe bih tucao kamen” (Jugoton 1982)
“Dođe mi da vrisnem tvoje ime” (Jugoton 1985)
“Sve najbolje” (Jugoton 1987, kompilacija)
Osloni se na mene – Oliver Mandić tekst i video