Razmažena pariska pozorišna publika imala je prvu priliku da se upozna sa jednim od klasičnih dela jugoslovenske dramske literature 23 juna 1954 godine kada je Jugoslovensko dramsko pozorište na sceni pozorišta ‘ Sara Bernar ‘ izvelo Držićevog ‘ Dunda Maroja ‘.
Bilo je to gostovanje u okviru učešća našeg istaknutog ansambla na pariskom Međunarodnom pozorišnom festivalu, koji je kasnije prerastao u poznati i prestižni ‘Teatar nacija ‘.
Za parisku i međunarodnu publiku ‘ Dundo Maroje ‘ bio je otkriće renesansne književnosti na tlu Jugoslavije, koju svet nije do tada poznavao.
Takođe je to bilo i otkriće naših fenomenalnih glumaca kao što su Mira Stupica ( kao Petrunjela ), Jozo Laurenčić ( Pomet ) , Karlo Bulić ( Dundo Maroje ) i Viktor Starčić ( Sadi ).
Kritičar pariskog Figaroa , Žan Žak Gotije, je napisao: „ Životna snaga jugoslovenskih glumaca je zadivljujuća. Puni su duha, imaju ga u telu, čak i u nogama kada je potrebno …
Cela ova frenetična grupa izgleda da se zabavlja, veseleći u isto vreme i publiku, i ja bih želeo, zbog vašeg uživanja, da večeras odete da joj pljeskate … “
