toma-bebicToma Bebić je bio splitski multimedijalni umetnik, jedan sasvim autentičan poeta, koji je do kraja živeo svoju umetnost. Išao je ispred svog vremena, pisao je poeziju, aforizme, slikao, komponovao, pevao, nastupao na Splitskom festivalu, gde je vidno odudarao svojim hrapavim glasom i stajlingom… Osamdesetih je imao svoju kolumnu u Nedjeljnoj Dalmaciji, pisao je i za Vjesnik. Objavio je 2LP albuma, prvi 1975.godine “Volite se ljudožderi”, a drugi album “Oya Noya” 1980. godine.

Rodjen je u Splitu 1935.godine, završio je Mornaričko-tehničku podoficirsku školu, ali je tokom života promenio mnoga zanimanja: bio je i mornarički podoficir i inspektor SUP-a, trener „Hajduka“, nastavnik, mehaničar, novinar, pa čak i glumac – 1972. igrao je glavnu ulogu u italijanskom mjuziklu “Hacoponeova poruka”. Objavio je šest knjiga aforizama, nekoliko zbirki poezije i slikovnica za decu. 1979.godine, povodom otvaranja Mediteranskih igara u Splitu, osmislio je recital “Djeca Mediterana” gde je kombinovao rok i disko muziku sa klapskim pevanjem.

[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”C7F53C5393FE9FFA”]

Sam Toma Bebić je govorio da, menjajući različita interesovanja, nikako nije mogao postati ono što je želeo… Uvek je bio svoj, originalan i autentičan, a posle njegove smrti objavljena mu je zbirka aforizama “Volite se ljudožderi” i po njegovoj ideji promovisana i prodavana u WC-u restorana Bellevue. Pripremio je i stranice za izdanje “Zelenog konja”- “Zelenoidne aritmetičke metamorfoze zelenog konja u jednadžbi zelenojeda s travom zelenom” na providnoj plastici, jer je želeo da se knjiga može čitati i ispod morske površine. Često je nastupao na Splitskom festivalu, ali je i više puta bio odbijen, jer se njegov imidž bitnika, svojevrsne preteče repera i pankera, sa svojim neobičnim muzičkim formama i performansima nikako nije uklapao u profil “pokloni se i počni” festivalskog pevača. Toma je uvek pevao u svom svakodnevnom ribarskom odelu, mornarskoj majici, širokim pantalonama i japankama na nogama.

Za svoj umetnički rad dobijao je nagrade: na festivalu klapa u Omišu 1967.godine za pesme “Kaleto moja” i “Ive Crvić”, kao i 1970. za pesmu “Barba Filina lula”. Iste godine izveo je svoju poznatu pesmu “Nevera” na Splitskom festivalu, a zatim slede njegove karakteristične pesme, koje su odskakale od klasičnih festivalskih: “Nije gotovo kad je gotovo, nego je gotovo kad ja kažem da je gotovo”, “Leute moj”, “Tu-tu auto, vrag ti piz odnija” (koja je počinjala njakanjem magarca), “Neznanom pomorcu”, “Devizna balada”… 1974.godine Josipa Lisac je otpevala njegovu pesmu “Sve majke svijeta uz more”.

Na festivalu zabavne muzike u nemačkom gradu Solingenu 1973. godine dobio je prvu nagradu za pesmu “Čovjek koji se smije”.
Toma Bebić je još za života bio legenda, i anarhista i humanista, svojom energijom i specifičnim humorom obeležio je Dalmaciju. Umro 1990.godine, a poslednjih godina se posvetio izučavanju lekovitih biljaka, pokušavajući da dobije bitku sa svojom bolešću.


ČA SMO NA OVON SVITU

Ča smo na ovon svitu,
ča smo na ovon svitu,
ča smo na ovon svitu,
čovik se upita.

Kad su puna justa,
kad se vino lije,
kad jema vele fjorini,
glende i šulaci,
namisto ovi da plače,
od srca se smije.

Ča smo na ovon svitu,
kad je život taki,
ča smo na ovon svitu
čovik se upita.

Ča se more kad je život taki,
dokle jednon lipo cvita cviće,
dotle drugom samo drača niče.
Ča se more kad je život taki.

A čoviku svakon malo triba,
kad se rodi ni naramak slame,
kad otegne sve je crna zemja,
ne triba mu ni dva paša jame.





Nevera – Toma Bebić tekst i video

Estrada

PODELI: