Generalno sve je počelo idejom da svojoj sestri pošaljem pesmu za rođendan. Ako još neko ne zna danas je taj divan dan. Htela sam joj poslati pesmu ”Na uskrs sam se rodila džanum” i naravno otišla na Google da pogledam da li je te godine 14. aprila bio bar jedan od uskrsa. Naravno Marfijev zakon – nije. No međutim na jednom sajtu sam našla toliko predivnih gluposti o tom datumu da sam promenila ideju. Zato sada pišem sva moja sećanja (kao Savana Wingo u Princu plime kada je posvetila knjigu svom bratu Tomu, ako niste gledali film obavezno ga pogledajte).
Znači uzela sam komad papira i napisala detalje kojih se sećam počev od mog rođenja pa preko letovanja na Pagu, zatim period do zabavišta u bakinoj ulici (još uvek pamtim divan osećaj blata među prstima na nogama nakon letnjeg pljuska jer naravno ulica nije bila asfaltirana), Baške Vode (genetski smo vezani za Jadransko more), Gradić Payton i Dugo toplo leto (klasika), zabavište koje smo pošteno odradile zajedno jer su mene svuda gurali ranije dok je i ona tamo (to je bilo ok kada se išlo na more, bila sam jedina iz zabavišta koja je letovala sa školskom decom), kafana Juliška (naš drugi dom), Tom Jones (moja ljubav), osnovna škola (Danas kada postajem pionir…i njena učiteljica Katica koja joj nije dala 5 iz matematike u četvrtom osnovne zbog čega nije bila vukovac), letovanja u Orebiću (užina na plaži jabuka i parče hleba, predivno), muzička škola (još i danas svira), jedina poseta disko klubu na kraju osmog razreda (naravno pustili su i mene da idem sa njom, ja sam nastavila da odlazim svake subote), Bay City Rollers, leto u Torontu, srednja škola prvi deo (po Šuvaru), vozačka dozvola konačno, leto u Šibeniku (gitara, more), srednja škola drugi deo Sombor (tu je već bilo interesantno), Ferijalni savez, viša škola Beograd, dvadesetak godina rada kao medicinska sestra, jedna velika ljubav, onaj najlepši deo kada je rodila (pravilno raspoređeno u sledećih 15 godina) petoro dece (dva primerka muškog deteta i tri primerka ženskog), da bi sada u svoje srce i dom primila još jednog milog dečaka kao hraniteljica a za ovaj deo posle dece nije dovoljno papira na ovom svetu da se opišu sva sećanja.
Zato smo i dalje tu da pamtimo i prepričavamo (koga bi inače smarala sa prošlosti koju samo nas dve znamo nekada i bez reči u stilu asocijacija“dve reči, prva reč, strana reč… sinhrono plivanje, znaš… a!… znam). À propos asocijacija, želim ti: dve reči, prva reč kada se lepo osećaš, kada lupaš dlan o dlan, druga reč poseban dan, danas nam je divan dan…znaš…
