Stanimir i Stanimirka

Da li su se beše tako zvali? Bile su to prve nase šparkasice koje su imale zadatak da inspirišu nas decu, da štedimo.

Odeveni su bili u srbijansku narodnu nošnju i Stanimir je na glavi imao šajkacu a Stanimirka kosu upletene u pletenice.. Ne sećam se u kojoj su se banci rodili…Lepa ideja za sticanje korisne navike. Sećam se kako su mi simpatične bile Stanimirkine pletenice i opanci.


Punili smo ih žutim paricama a ponekad bi zalutala i neka papirna…bili su ukras na mnogim policama a ne retko bi roditelji “pozajmili” koji dinar od nas.

Rodbina bi nam tu i tamo “ćusnula” poneku paricu i mi bi smo odmah potrazili Stanimira i Stanimirku koji su imali zadatak da ih sačuvaju dok ne skupimo dovoljno za ostvarenje nekog od naših dečijih snova: nova lutka ili klikeri gvozdenci, možda žvake u boji ili Životinjsko cartsvo.

Stanimir i Stanimirka su zajedno sa našom uštedjevinom čuvali i naše tajne i slatko iščekivanje koje će se krunisati ostvarenjem naše male želje koja se nama činila neobično velikom i počesto neostvarljivom. Kako smo rasli mi, rasle su i naše želje a naš simpaticni par seljačića postajao je sve manji i manji…dok na kraju nije sasvim zaboravljen ostao na nekom tavanu ili podrumu. Zamenili su ih knjizice potanske stedionice ili neke od banaka. Štednja je u nase vreme jos uvek imala smisla jer je inflacija bila mala, kamate solidne a dinar stabilan. Da, dobro ste razumeli, nasa je štednja bila dinarska mnogo pre nego sto je postala devizna.

Posle Stanimira i Stanimirke, stigle su metalne kasice.

Kasica Beobanka

Kasica Beobanka

Leave a Reply

Your email address will not be published.