Slovenački impresionisti: Jakopič, Grohar, Jama

Pri Obedu (Matija Jama)

Tri Slovenca, Jakopič, Grohar i Jama, su tri stuba slovenačke kulture i izrazi njene duše, govorila je Nadežda Petrović povodom prikaza slika sa I Jugoslovenske izložbe 1904.godine… Grohar stoji visoko, a Jakopič ga dostojno dopunjava… dovoljno je pogledati njihova platna i poverovati u „istinu“ Sezanovih tvrđenja…

Počev od energične slikarke Nadežde Petrović i njenih prijatelja iz Slovenije (sa njima se upoznala za vreme studija u Ažbeovom ateljeu u Minhenu) moderna umetnost u nas je smerno, a potom sve intenzivnije počela da se razvija u prvoj polovini XX veka. Zajedno (Nadežda… i slovenački impresionisti) su probili zid koji je umetnost držao u okovima, strogo kontrolisanim pravilima slikanja. Sa njima se rasplamsala sloboda modernog izraza sa svom raznovršnošću i preplitanjem različitih pravaca moderne umetnosti koji će se menjati velikom brzinom.

Udeo slovenačkih imresionista je značajan, jer se putem njihovog prisustva na Jugoslovenskim izložbama, izložbama grupe „Sava“ osnovane 1904.godine (trojici umetnika pridružuje se i Sternen), učešća u prvoj jugoslovenskoj slikarskoj koloniji – Sićevačkoj koloniji, kao i izlaganjima slika u Jakopičevom salonu za mlade umetnike u Ljubljani, objedinjavala i kultuloroška zajednica jugoslovenskih naroda. Jednovremeno je impresionizam zaživeo na jugoslovenskom prostoru.

Štemarski vrt, Grohar, 1907.

Kako su slovenački impresionisti prevashodno nastali pod uticajem minhenskog impresionizma, a ne pariskog, nose u sebi istu crtu kojom u prvi plan stavljaju impresiju umetnika. Slično, ali ipak i različito od sezanovskog impresionizma kao najvažnijeg predstavnika. Za razliku od Nadežde Petrović, slovenački slikari će se vremenom u potpunosti približiti osnovama pariskog impresionističkog stvaranja. Jedan od najznačajnijih impresionista Pol Sezan pronašao je „istinu“ u impresiji i zagovarao imresionističko slikarstvo kao pravac u slikarstvu koji je čvrst i trajan. Sezan je, nakon decenija rada, početkom XX veka, tačnije 1904.godine godine na izložbi u Jesenjem salonu, priznat u svojoj umetničkoj borbi. Njegov princip, da kad je boja u punom bogatstvu, i forma se iskazuje u svojoj punoći, je prihvaćen. Odmah nakon toga počeli su da nastaju novi pravci u umetnosti. Sezan je i sam doprineo tome, jer je rešavajući probleme svetlosti i boje, pronalazio i „mane“ ( M.B.Protić ) u slikanju imresionističkih slikara, te tako dao osnove i podsticaje za nove slikarske pravce. U nas, slovenački impresionisti tek započinju svoju ličnu borbu za prihvatanje njihove intimne – lične impresije, njihovog viđenja igre svetlosti i boja kojom se „zapisuje istina“ viđenog. Impresionista nas upućuje u drugačije posmatranje stvarnosti, budi u nama novu svetlost, nadu i veru. Život je iskričav i tanan… ne smemo propustiti da ga vidimo u njegovoj izvornosti…

Jakopičev paviljon u Ljubljani

Nov način vizuelnog izraza koji je oličen u neposrednosti, spontanosti, svetlosti sunca, odblescima svetlosti, debelim namazima čistih boja sunčevog spektra, vidnim tragovima kista izveli su i slovenačke impresioniste u prirodu: slikaju izvan ateljea, najviše pejzaže, ali i druge motive pod istom inspiracijom. Impresija je kratka, a slikanje je brza i poletna igra koja stvara atmosferu radosti.

Kroz poneku sliku vrsnih slovenačkih impresionista predočićemo sebi lepotu ovog pravca u umetnosti, iako znamo da su se umetnički pravci XX veka velikom brzinom smenjivali, mešali…sve do trenutka kad se umetnost sama sebi učinila istrošenom. I taj „zabrinuti“ trenutak je prošao…za umetnost ne postoji kraj. Ide dalje, ali se i osvrće. I mi ćemo se na kratko osvrnuti na stvaralaštvo iz prošlog vremena. Priniđeni smo posmatrati staro našim savremenim okom koje vidi drugačije… izvorno pripada vremenu u kojem je nastalo i njihovim posmatračima. Zadovoljstvo je dovoljno snažno da nema potrebe praviti paralele između posmatrača koji su živeli u vreme stvaranja Jakopiča, Grohara, Jame i nas. Mi bar umemo sa više razumevanja posmatrati različitosti i po sopstvenom izboru zaustavljati pogled na platnu ovog ili nekog drugog pravca u slikarstvu.

Ivan Grohar (1867-1911) je nakon završene slikarske akademije u Beču otišao i u Ažbeov atelje u Minhenu. Tu se upoznaje sa novom tendencijom, bolje reći novim izrazom u slikarstvu. Prihvata osnove impresionizma (bio je realista u svojim početnim radovima) koji će sa povratkom u Ljubljanu prezentovati, kako u svojoj sredini, tako i dalje na jugoslovenskim prostorima, a kao član grupe „Sava“ učestvovati na mnogobrojnim izložbama, kako na jugoslovenskom prostoru tako i u Varšavi, Krakovu, Trstu, Londonu…

Na njegovim slikama možemo prepoznati njegovu lirsku prirodu. Najpoznatije njegove slike su: „Pod Koprivnikom“ (1902), „Grabljivice“ (1902), „Pomlad“, „Škofja Loka v snegu“ (1905), „Sijalec“ (1907)…

Grohar , 1902

Macesen , Grohar

Sijalec, Grohar

Rihard Jakopič (1869-1943) je ne samo jedan od vodećih slikara impresionizma, već i značajan teoretičar umetnosti. Prošao je isti put slikarskog školovanja kao i njegov prijatelj Grohar. Po povratku u Ljubljanu sa velikim, strastvenim oduševljenjem slika uglavnom pejzaže, ali i mrtvu prirodu, portrete.

Najpoznatije njegove slike su: „Žena pod grabovima“, „Breze“, „Sava“, „Sončni breg“…Svoj snažni temperament ispoljavao je na svojim slikama, ali i kroz druge aktivnosti. Osnovao je sopstvenu slikarsku školu kako bi znanje i ideju prenosio mladima. Ličnim sredstvima izgradio je slikarski Paviljon u parku Tivoli u Ljubljani. Nacrt za Paviljon uradio je arhitekta Maks Fabijan.

Križanke v jeseni, Jakopič,1909

Spomini Jakopič, 1912

Breze v jeseni Jakopič

Na samom kraju prve decenije XX veka Ljubljana je u Jakopičevom salonu imala centar za izlaganje moderne umetnosti. Tu je izlagao svoja mnogobrojna dela Jakopič, Nadežda Petrović i mnogi drugi slikari modernih tendencija. Jakopič je jedan od prvih članova Slovenačke akademije nauka koja je osnovana 1938.godine.

Na vest o njegovoj smrti, slovenački dnevni list „Slovenec“ zabeležio je uz kratku biografiju da je Jakopič stajao na začetku slovenačke moderne i da mu je smrt istrgla kist iz ruku. Ovaj besmrtni pesnik boje ostaće da živi sa nama…Slava! Slava! Slava! Njegovi duši…

Matija Jama (1872-1947) je takođe boravio u Ažbeovoj školi, gde su se prijatelji i dobro zabavljali sudeći po nekim fotografijama. Jama je dosta putovao, živeo u Hagu (1915-1922), a nakon toga živi u Ljubljani. Bio je opsednut problemom svetlosti.

Značajnija dela su: „Tri breze“ (1901), „Vas v zimi“ (1911-12), „Pristanište v Amsterdamu“ (1919)…

Vas v zimim Jama, 1911

Krajina ob Amperi, Jama, 1903

Topoli, Jama

Ima još dobrih slovenačkih slikara imresionista, ali smo ovom prilikom izdvojili slike samo „tri stuba slovenačke kulture“ kako bi prezentovali lepotu imresionističkog slikarstva.