Poznato je da je Branislav Nušić, autor naših najboljih i uvek aktuelnih komedija, u svom privatnom životu širio osmeh među ljudima svojim komičnim dosetkama još od dečačkih dana. Zabeležene su mnoge anegdote iz njegovog života. Ispričaćemo vam jednu od njih.
Naša vojska je u II balkanskom ratu bezuslovno napredovala i prodrla sve do Jadranskog mora potiskujući neprijateljske snage. U Skoplju su se tih dana našli pored Branislava Nušića, Milutin Milanković i Stanoje Stanojević kao ratni izveštači. Uveče bi se sretali u “Hotelu Sloboda”, koji je bio pun civila i oficira. Glavnu reč vodio je Nušić. Bio je u centru pažnje jer: ”Svaka njegova reč izazivala je plotune smeha.”*
Nušić je dobio poziv da u oslobođenom Bitolju preuzme dužnost okružnog načelnika. Smatrao je da se za tu priliku ne može obući u bilo šta, civilno odelo nije bilo prikladno za tu službu. Morao je da se prikladno obuče, kako bi imao više autoriteta. Otišao je kod krojača i naručio da mu sašiju uniformu po njegovom nacrtu.
Kada se u toj uniformi pojavio u hotelu, izazvao je urnebesno smejanje. Možemo samo da zamislimo šta je Nušiću palo na pamet pri kreiranju “fantastične”* uniforme i sa koliko je šarma preterao u svom predstavljanju. Njegov cilj nije bio da samo dobro nasmeje svoje sunarodnike, već pre svega da “obmane” strane dopisnike . Dao je uputstva prijateljima šta im treba reći kad se pojavi i kad se (znao je) začude, zaprepaste i zbune. Strani dopisnici se nisu smejali, gledali su u čudu, ništa im nije bilo jasno, zbunjeno su pitali ko je to i o čemu se radi. Nušićevi prijatelji su im objasnili:
“To je gospodin Nušić koji je postavljen za admirala srpske ratne mornarice na Jadranskom moru.”
Sutra ujutro, jedan strani dopisnik dao je našoj cenzuri pismo u kojem obaveštava kako Srbija neskriveno ispoljava pretenzije na Jadransko more, a da to potkrepljuje činjenica da su imenovali admirala svoje ratne flote koju će formirati.
Na šta je sve bio spreman Nušić i koliko je duboko u sebi osećao potrebu da komedijaški objasni svet oko sebe, pokazuje i ova visprena anegdota.
Anegdotu je zabeležio Milutin Milanković
* “Uspomene, doživljaji, saznanja”- Milutin Milanković
Slavica Štulić
