Svaka generacija peva svoje pesme, a neke su pesme zajedničke mnogim generacijama. Dokle seže moje sećanje čujem majke kako pevaju dok rade:
„Od izvora dva putića vode na dve strane, ne znam kojim pre bih stigla do tebe jarane…“ ili „Kafu mi draga ispeci…aaaaj ja ću doći oko pola noći da legnem kraj tebe…“. Nečije majke pevale su neke druge pesme iako su istog životnog doba ili iste iako su mlađe.
Čovek peva pesme koje su mu mile, koje ga raduju ili neko drugo osećanje izazivaju i podstiču. Uzalud je konstatacija čuvenog ruskog kompozitora Igora Stravinskog da muzika nije u stanju da izrazi nijedno osećanje. Za sve nas muzika je vezana za osećanja. Pevamo da se razveselimo, da tugu prebrodimo, da se razonodimo i ni o čemu ne razmišljamo, da ljubav glasnom pesmom objavimo i uvećamo, tihom pesmom da je prizovemo, setnim pesmama setu „hranimo“, svečanim svečanost uveličavamo…
Muzika je prirasla za čoveka te ću poput jednog francuskog kritičara umetnosti koji je napravio zanimljivu asocijaciju za slikarstvo kao domen njegovog interesovanja i ljubavi ( „U početku beše linija“ ), reći : U POČETKU BEŠE MELODIJA. Manje ili više pevna, pesma je pratila čoveka kroz celokupnu njegovu istoriju. Iako o istorijskom razvoju muzike neće biti reči, možemo reći da jedan život u svom trajanju peva raznovrsne pesme: iz nekih ranijih vremena i iz svojih, neke zaboravlja a neke pamti čitav život. Pevana pesma ili instrumental prati nas kroz ceo život. Pesmom nas dočekaju, u životu slušamo muziku i pevamo i …”još malo šetnje kraj mora. Gotovo je.”
Na našim prostorima, ma koliko da je vremenom zabavna muzika postajala popularnija, narodna muzika je odnosila prevlast. I ranije ali i danas mladi zdušno pevaju poznate hitove zabavne (docnije pop…) muzike, ali uz nešto pića i uzavrele atmosfere završava se sa narodnom. Ono što je specifično jeste da se u nas veseli i uz pesme koje imaju i „tužan“ sadržaj. Nešto ( imrovizovano ćemo reći) “ boemsko” prisutno je u većine ljudi. Bez realnog povoda poželećemo da čujemo pesme:
“Šta će mi život bez tebe dragi
kad drugu ljubav ne želim da imam
Sanjam te sanjam skoro svake noci
samo si ti u srcu mom.
Nocas mi srce pati, nocas me duša boli,
teško je kad se voli
kad ostaneš sam….
Silvana Armenulić
Ili
“Tamburaši, tamburši, svirajte mi malo,
zbog nje svake noći lutam,
zbog nje pijem stalno
…
Cigani, cigani tiho, tiho svirajte
dušu mi moju mladu smirite
…
dušu mi moju jadnu smirite….”
Toma Zdravković
ili
“Prazna čaša na mom stolu
iz te čaše ti si pila
ako je sreća ispijena
nek bude čaša razbijena…”
Predrag Živković Tozovac
Ako bismo nastavili da pevamo ( samo neprolazne hitove) uz izbor svakog od vas trebali bi nam dani i noći…
Dok je na muzičkoj sceni dominirala tzv. zabavna muzika zajedno sa narodnom pevali su se i hitovi Lole Novaković, Zdenke Vučković, Ljiljane Petrović, Ive Robića….i neizostavnog Đorđa Marjanovića čiju su pesmu “Ko nekad u osam” momci zviždukali dok su čekali prevoz, hodali do određenog mesta, popravljali prve automobile i motore…
Sa razvojem domaće zabavne muzike u pop i ostale vrste muzičkih pravaca publika se značajnije razdvojila: neko se opredelio za pop, rok… a neko za narodnu muziku. Razdvojenost je bila najveća sa razvojem roka i novokomponovane folk muzike. Ko je slušao Riblju čorbu, EKV i slično nije se pronalazio u narodnoj muzici. Ništa čudno. Obratimo pažnju samo na razliku u tekstovima pesama:
“ Voda pada u tvoje oči boje meda
Ja sam dečak iz vode
imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa
spustiću kap svoje vode
Pustici glas iz grla
Aj, aj, aj, aj.”
EKV (1984)
i
“Imam dečka nemirnog, nemirnog
Sav je srca vatrenog, vatrenog,
Nije tajna, volim ga, volim ga,
Sve bi dala, za njega, za njega”
Dragana Mirković (1984)
*******
Kako je iza nas bogata muzička riznica raznovrsne muzike, a govoriti o tome Ko je Ko u ovom domenu ne znači ništa ako ne postoji i značajan izbor njihovih muzičkih ostvarenja, možemo reći da nas očekuje čitava enciklopedija vrednih pesama. Ako smo zaboravili, možemo se podsetiti. Ako se sećamo, možemo iznova i iznova uživati u pesmama koje smo voleli i koje još uvek volimo. Tu su pesme pevača za koje smo vezali neke značajne događaje u svojim životima: kad sam je upoznao čuo sam pesmu…dok smo se voleli često smo slušali pesmu…i danas mi je srce puno kad čujem pesme svoje mladosti i sazrevanja, kao da iznova živim lepe trenutke svoga života…
Kakva je moć lepog glasa i lepe melodije kad u nama može da probudi mladost u starosti, kakva moć kad pesma iz nekih davnih vremena “peva” o mojim (našim) sadašnjim osećanjima…
Preslušajte dug repertoar koji vam se ovde nudi uz kratke biografije pevača. Nekad nam je plakala Isidora, a danas smo možda i ravnodušni na njene suze. Ali, kome i kada će Ines biti nevažna…ko i kad će pevati tako velikodušno a savršeno pevno o mladosti sa željom da bude bolja s drugim…ko da zaboravi “…avionu slomiću ti krila…”…”nježno, nježno, nježnije, naše oči govore…” kome stare izvorne pesme neće imati vrednost…ko se neće razveseliti uz “krčmarice još vina natoči…”. Tu su i pesme koje ste iz nekog razloga propustili da čujete a prijemčiva je vašoj duši.
Slavica Štulić
Jugoton singl ploča
Najlepše melodije zabavne, rok i narodne muzike sa prostora bivše Jugoslavije iz pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka…
Domaća muzika naše mladosti je bila mnogo manje “složena”, agresivna i bučna da se izrazim najkraće i najjednostavnije. To su naravno govorili i naši roditelji o svojoj muzici, a to će govoriti i naša deca svojim unucima…
Šta je zapravo istina nikada nećemo saznati jer je ona uvek u oku(ili u ovom slučaju uhu) posmatrača ili slušaoca.
Za nas takozvana istina nije ni bitna, nama je potreban zvuk da nas razneži, zagreje, oraspoloži, razveseli ili prenese u neke lepše predele i snove…
Domaću muziku druge polovine dvadesetog veka podeliću ovde na pet grupa radi lakšeg snalaženja
odlican
Fantastican tekst, divno ste opisali upravo tu setu koja postoji u nasoj muzici.
Hvala! Drago nam je da Vam se dopada.
Pozdrav
Vaša Sećanja
Svako vreme nosi neku svoju muziku, svega je bilo na ovim prostorima, nažalost ja nikako da prihvatim ovu današnju, ne vidim ni tračak nekog kvaliteta koji će ostati.