Robert Nesta Marley poznat kao Bob Marley je bio najpoznatiji izvođač reggae muzike, čuven po popularizaciji ovog muzičkog žanra i van granica svoje zemlje Jamajke. Bob je počeo vrlo rano da radi na svom muzičkom obrazovanju, odrastao je pod uticajem muzike Fats Domina i Ray Charlsa , kasnije je postao poznati tekstopisac, kompozitor, ritam gitarista i pevač. U to vreme počinje ekspanzija jamajčanske muzike kroz ska scenu i Bob već sa svojih 14 godina odlučuje da se bavi isključivo muzikom i počinje saradnju sa različitim mladim muzičarima kojima je bavljenje muzikom značio uglavnom i beg iz siromaštva.
[tubepress mode=”playlist” playlistValue=”73A61577EDE55B02″]
Bob je bio vodja sastava ‘Bob Marley & The Wailers’ koji je postojao u periodu od 1963 do 1981 godine, a bavio se ska,
rocksteady i reggae muzikom. Muzika Bob Marley-a je bila pod velikim uticajem socijalnih događanja u njegovoj rodnoj Jamajci, on je jednostavno u svojom pesmama koristeći anagažovane tekstove morao progovoriti o političkim i kulturnim problemima na Jamajci kao i o pravima crnaca. Njegovi najpoznatiji hitovi su bili : ‘ I Shot the Sheriff’, ‘ No Woman, No Cry’, ‘ Could You Be Loved’, ‘ Stir It Up’ , Get Up Stand Up’, ‘ Jamming ‘, ‘ Redemption Song’, ‘ One Love ‘ i ‘ Three Little Birds ‘, kao i posthumno objavljene pesme ‘ Buffalo Soldier’ i ‘ Iron Lion Zion ‘. Kompilacijski album ‘ Legend ‘ koji je objavljen 1984 godine, tri godine nakon njegove smrti , je najbolje prodavani reggae album svih vremena, postao je deset puta platinasti ili po američkim standardima ‘ diamond’ album, prodat u 25 miliona kopija širom sveta.
Bob Marley je rođen 6 februara 1945 u selu Nine Miles , provincija Sainth Ann Parish na Jamajci.
Otac mu je bio belac sa Jamajke, engleskog porekla čija je familija došla iz Sussexa, dok mu je majka bila afro Jamajčanka koja je imala svega 18 godina kada se udala za njegovog oca. Otac Bob Marley-a je bio kapetan na brodovima komapnije ‘Royal Marines’ , vrlo je retko viđao svoju ženu i sina, ali im je redovno slao novac za ugodan tj pristojan život. Nažalost umro je od infarkta u svojoj 70- oj godini, a Bob je tada imao svega deset godina. Bob je priznavao svoje mešovito poreklo , ali iz dubine svoje duše i snagom svojih uverenja on je celog života sebe predstavljao kao crnog Afrikanca i sledio ideje Pan Afričkih lidera, a među njima najviše su ga dojmili i na njega ostvaili najveći uticaj Marcus Garvey i car Haile Selassie. Centralna tema u porukama Bob Marley-a bila je povratak afričkih crnaca u domovinu Zion, današnja Etiopija, ili generalno povratak u Afriku. Marley je često pevao o patnjama i stradanjima afričkih crnaca zbog ugnjetavanja i tlačenja na Zapadu, a to se može čuti i osetiti u njegovim poznatim pesmama kao što su : ‘ Black Survivor’, ‘ Babylon System’ i ‘ Blackman Redemption’ .
Bob je počeo da se bavi muzikom sarađujući sa svojom polubratom po majci Bunny Wailer još dok je bio u školi, koju napušta sa 14 godina i počinje da sarađuje sa Joe Higgs lokalnim pevačem i pripadnikom Rastafari pokreta. Svirajući po raznim klubovima i to uglavnom po ‘jamm sessions’ , Bob je sreo Peter Tosh-a koji je imao slične muzičke ideje i ambicije. Kao rezulltat tih prvih muzičkih koraka Bob je 1962 godine snimio svoja prva dva muzička singla : ‘ Judge Not’ i ‘ One Cup of Coffee’ koje su se pojavile u izdanju Beverley albuma, a pod pseudonimom Bob Martell.
Ipak njegovi pravi muzički koraci započinju 1963 godine kada sa Bunny Wailer, Peter Tosh, Junior Braithwaite , Beverly Kerso i Cherry Smith osniva grupu ‘ The Teenegers ’ koja će kasnije promeniti ime u ‘The Wailing Rudeboys’ pa u ‘The Wailing Wailers’ i najzad ‘The Wailers’ kako su i postali poznati širom sveta. Negde 1965 godine Bob i članovi grupe upoznaju Coxsone Dodda, producenta muzičke kuće za koji snimaju jedan singl, koji ne postiže očekivani uspeh. Prvi album grupa je izdala 1965 godine pod nazivom ‘The Wailing Wailers’ još dok je nastupala pod starim imenom. Ubrzo nakon objavljivanja albuma neki članovi napuštaju grupu i u grupi ostaje poznati trojac : Bob Marley, Bunny Wailer i Peter Tosh , a ulogu lidera preuzima Bob kao glavni pisac muzike i tekstova.
1966 godine Bob se oženio sa svojom devojkom Ritom Anderson i ubrzo, nakon posete svojoj majci, odlučuje da se preseli negde u njenoj blizini, tako da neko vreme živi u mestu Wilmington, država Delware u USA gde radi kao asistent u laboratoriji ‘DuPont’ , a kasnije i kao radnik na liniji u ‘Chrysler’ fabrici automobila pod imenom Donald Marley.
Iako je odrastao u katoličkoj porodici i bio vaspitavan u tom duhu, Bob je živeći daleko od majke na Jamajci početkom 60- tih godina prihvatio ideje’ Rastafari’ pokreta i religije , da bi kasnije postao jedan od najznačajnijih i najglasnijih promotera tog pokreta. U vrema kada je prihvatio načela ‘Rastafari’ , Bob je uveo svoj zaštitni imidž u vidu dugih, tankih pletenica, tada je i prihvatio specijalan način ishrane poznat kao’ Ital ‘ što je podrazumevalo neku vrste dijete, konzumiranje zdrave hrane bez aditiva, bez upotrebe mesa i većine začina, tako da je Bob postao vegetarijanac.
‘Rastafari ‘ pokret i njegovi principi su bili vrlo bitni za nastajanje reggae muzike, a Bob Marley je bio glavni ‘krivac’ što je ta vrsta muzike ubrzo nakon nastajanja napustila svoje izvorište na Jamajci i postala popularna širom sveta. Bob je bio opsednut etiopijskim carem Haile Selassie-m, tvrdio je u skladu sa svojom religijiom da je Bog crne rase , promovisao godinama ‘Rastafari’ , da bi tek 1980 godine bio kršten u etopijskoj pravoslavnoj crkvi.
U periodu 1968 – 1972 Bob i Rita Marley zajedno sa Peter Tosh i Bunny Wailer pokušavaju da presnime neke stare snimke u novim aranžmanima kako bi muziku ‘The Wailers’ napravili više komercijalnom, međutim nijedna od tih izvedbi nije snimljena na neki album, već se samo koristila kao demo snimak u toku pregovora sa diskografskim kućama. 1968 godine Bob i Rita posećuju Bronx pokušavajući da nešto naprave u New Yorku, sve se ipak završilo na upoznavanju Jimmy Normana glavnog pisca pesama za tada popularnog Johnny Nasha. U toku tri dana svirke sa Normanom nastao je 24 minutni snimak gde Bob izvodi stare hitove ( ‘ Stay With Me’, ‘ Splish for My Splash’ ) uz primenu doo – wop stila, a u nameri da se probije na američko tržište , što mu tada ne uspeva ,
pa se ubrzo privremeno seli za Ridgmount Gardens, Bloomsbury , London UK sa nadom i željom da krene napred sa svojom međunarodnom karijerom.
1972 Bob ide na turneju sa soul pevačem Johnny Nashom , sa kojim takođe u Londonu snima singl za ‘CBS Records’ pod nazivom ‘Reggae on Broadway’, ali bez nekog većeg uspeha. Ostatak benda je takođe došao u London da pomogne promociji ploče, ostaju bez novca i Bob odlazi kod Chris Blackwella osnivača i producenta muzičlke kuće ‘Island Records’ koga ubeđuje da potpišu ugovor za snimanje albuma. Naime iz ‘Island Recordsa’ je otišao jedina reggae zvezda Jimmy Cliff tako da im je trebala zamena, a Jimmy prepoznaje u Bobu nekog ko će uspeti da razmrda rock publiku i uspešno prenese nove zvuke muzike sa Jamajke. I ne samo da je ugovor potpisan, već Bob dobija i 8000 funti što im je bilo dovoljno da se vrate kući iz Londona.
Kao plod te saradnje i rezultat potpisanog ugovora, aprila 1973 godine objavljuje se prvi reggae album u istoriji pod nazivom ‘ Catch A Fire’,
naime prvi put je jedan reggae grupa ušla u pravi studio i snimala materijal tj album što je do tada bila privilegija isključivo rock grupa. Samo snimanje je proteklo bez problema, ali nakon toga Chris Blackwell je želeo da unese neke promene i malo ublaži jak reggae zvuk, smanji uticaj bass zvuka tipičnog za muziku sa Jamajke i razredi neke od Bobovih aranžmana. Bob odmah putuje za London kako bi prisustvovao promenama, pokušava da ublaži promene , ali ipak na kraju uz kompormis dolaze do pravog izbora uz izostavljanje dve numere koje nisu bile po meri producenta.
Album ‘Catch A Fire’ je izašao u tipično rock omotu sa uslikanim zippo upaljačem u levom gornjem uglu, prodat u početnih 14000 kopija, ali uz vrlo dobre i pozitivne muzičke kritike. Nakon ovog uspešnog početka, kasnije u toku iste 1973 godine ‘The Wailers’ objavljuju album ‘Burnin’ ‘ koji je sadržao i sada čuvene i poznate hitove kao : ‘ Get Up, Stand Up’ i pesmu ‘ I Shoot The Sheriff ‘ koja se naročito dopala Eric Claptonu koji odlučuje da je obradi i snimi 1974 godine. Numera odmah postaje veliki hit u Americi što izuzetno doprinosi internacionalnoj, a svakako američkoj popularnosti Bob Marley. I dok većina Jamajčana nije bila zadovoljna ‘poboljšanim ‘ reggae zvukom na prvom albumu, ovaj drugi album ‘ Burnin’ ‘ je našao pristalice i među rock i reggae publikom što je ujedno bio i neki početak slave Bob Marley i njegove grupe.
U proleće 1973 godine ‘The Wailers’ odlaze na turneju po Engleskoj, dok iste godine kreću kao predrupa tada poznate grupe ‘Sly and The Family Stone’ po Americi, ali su već nakon par koncerata otpušteni, jer su postali popularniji od benda kojeg su najavljivali. Takođe su uradili par koncerata sa Bruce Springsteen i snimili živi nastup za radio ‘KSAN FM’. Nakon svih ovih uspeha, kako to obično biva dolazi do razdora u grupi tako da grupa ‘ The Wailers ‘ prestaje sa radom 1974 godine, jer između tri glavna aktera grupe: Boba, Bunny i Petera dolazi do nesuglasica i svi se odlučuju za solo karijere.
Međutim i pored prestanka rada prethodnog sastava, Marley nastavlja sa snimanjem i radom , sada pod imenom ‘Bob Marley & The Wailers’. U novi bend ulaze braća Carlton ( bubnjevi ) i Aston ‘ Family Man’ Barrett ( bas ), Junior Marvin i Al Anderson kao vodeće gitare, Tyrone Downie i Earl ‘Way’ Lindo na klavijaturama i na kraju Alvin ‘Seeco’ Patterson na udarljkama. Prateće vokale su pevale članice grupe ‘I Threes’ koju si činili : Judy Mowatt, Marcia Griffiths i Bobijeva žena Rita.
1975 godina ostaće upamćena po prvom velikom hitu koji je Marley uspeo da napravi van Jamajke, bila je to čuvena pesma ‘No Woman, No Cry’ sa albuma ‘Natty Dread’. Neposredno nakon ovog velikog hita Bob 1976 godine sa grupom objavljuje u Americi album ‘Rastaman Vibration’ koji je proveo ukupno četiri nedelje na top listi ‘Bilboard Hot 100’. Album je postigao veliku popularnost na američkom tržištu, časopis ‘Rolling Stone’ ih proglašava grupom godine, a među pesmama sa albuma izdvojla se pesma ‘War’ koji je Bob napisao na osnovu govora cara Haila Selassija.
3 decembra 1976 godine, dva dana pre zakazanog koncerta ‘ Smile Jamaica’ koji je bio organizovan od strane premijera Jamajke Michale Manley uz slobodna ulaz, a kako bi se smanjile tenzije između dve političke grupacije, nepoznati napadač upada u kuću Marlijevih i ranjava Boba, njegovu ženu Ritu i menadžera Don Taylora. Pretpostavlja se da je ovaj pokušaj ubistva bio politički motivisan, jer se smatralo da je koncert na kome su oni trebali da nastupe bio prvenstveno političke prirode i da je predstavljao podršku premijeru. Ipak se koncert odžao kako je i planirano, a Bob je iako ranjen na njemu nastupao. Na pitanje da objasni razlog zašto je u tom stanju uopšte nastupao, odgovorio je : ‘ Ljudi koji pokušavaju da ovaj svet naprave gorim ne uzimaju dan odmora, kako onda mogu ja? ‘
Bob je napustio Jamajku krajem 1976 godine i odlazi na mesec dana odmora na Bahame, gde ujedno piše i stvara nove kompozicije u ‘Compas Point Studio’ ( Nassau ) koji je pripadao Chris Blackwellu. Nakon toga odlazi za Englesku gde provodi sledeće dve godine u nekoj vrsti samo izgnanstva. U toku tog boravka snima dva albuma : ‘Exodus’ i ‘Kaya’, a album 
‘Exodus’ postiže veliki uspeh i biva u vrhu britanskih top lista albuma uzastopno u toku 56 sedmica. Album je 1999 godine proglašen od strane ‘Time Magazine za album stoleća. Na albumu se pojavilo i nekoliko hitova koji su se vrlo rado slušali u UK i širom sveta , kao što su : ‘Exodus’, ‘Waiting In Vain’, ‘Jamming’ i ‘One Love’ ( obrada Curtis Mayfiled hita ‘People Get Ready’ ).
Album ‘Kaya’ je bio nešto mekšeg zvuka tako da su ekstremni poklonici reggae muzike optužili Boba da se prodao zbog komercijlang uspeha i počeo da piše ljubavne pesme i pesme u kojim se veliča marihuana. U toku ovog boravka u Londonu biva uhapšen i kažnjen zbog posedovanja kanabisa koji je on koristio jer je to bilo u skladu sa njegovom ‘Rastavari’ religijom.
U to vreme Marley dobija prsten’ Lava judejskog’ koji je ranije nosio car Haile Selasije što je bilo veliko priznanje za njegov rad. Dalja sudbina ovog prstena je misterija, jer je nestao nakon Bobove smrti. Za vreme ove turneje po Engleskoj, Bob je igrajući fudbal povredio palac na nozi, povreda se brzo proširila i on je uskoro obavešten da ima rak koji je bilo moguće odstraniti jedino amutacijom prsta. Obzirom da je to bilo u suprotnosti sa rastafarijanskom verom Bob odbija amputaciju , turneja je otkazana, a on i dalje nastavlja da snima.
1978 godine Bob se vraća na Jamajku i ponovo učestvije na jednom političkom koncertu pod nazivom ‘One Love Peace Concert’ ,
a sve to u nastojanju da pomiri suprostavljene strane i smanji političke tenzije u rođenoj zemlji. Pred kraj koncerta na Bobov zahtev na pozorinicu su izašli i rukovali se lideri dve najveće i sukobljene političke partije na Jamajci : Micahel Manley ( ‘People’ s National Party’ ) i Edward Seaga ( opoziciona partija ‘Jamaica Labour Party’ ). Te godine, tačnije 15 juna dobija ‘Medalju za Mir u Trećem svetu’ od Ujedinjenih Nacija. Tada je i prvi put posetio Afriku boraveću u Keniji i Etiopiji, dok je malo kasnije, tačnije 1980 godine prvu put svirao na nekom koncertu u Africi i to je bilo u Gabonu. Vlada Zimbamwea ga je pozvala da svira na proslavi njihovog ‘Dana Nezavisnosti’ , zašta je Bob kasnije izjavio da je to bila najveća počast i njegovom životu.
Bend je i dalje nastavio da snima što je rezlutiralo albumima ‘Babylon By Bus’ i ‘Survival’. Album ‘Babylon By Bus’ je dupli živi album sa ukupno 13 snimljenih numera, objavljen je 1978 godine i dobio je vrlo visoke ocene i pohvale od muzičkih kritičara. Ceo album, a naročito poslednje numera ‘Jamming’ u živom nastupu Bob Marley , a uz prisustvo i reakcije publike , pokazuje koliko snage i moći su sadržale njegove interpretacije.
Album ‘Survival’ , prkosan i politički obojen album, objavljen je 1979 godine. Pesme koje su jasno iskazale podršku i otvorenu pomoć Bob Marley za sve patnje u Africi su : ‘Zimbabwe’, ‘Africa Unite’ , ‘Wake Up And Live’ i ‘Survival’ . Njegovo pojavljivanje na ‘Amadla Festival ‘ u Bostonu jula 1979 pokazalo je njegovu punu i snažnu podršku u borbi protiv aparthejda u Južnoj Africi , a to se već moglo i naslutiti u već pomenutoj pesmi ‘War’ iz prethodnog perioda.
Poslednji studijski album koji je napravio Bob Marley je bio ‘Uprising’ objavljen 1980 godine koji ujedno predstavlja i jednu od najreligioznijih muzičkih prezentacija tj ploča ili albuma. Svakako da na albumu treba izdvojiti dve numere koje se i danas rado slušaju, a to su : ‘Redemption Song’ i ‘Forever Loving Jah’. Pesma ‘Redemption Song’ je naročito snažna jer u njoj se Bob Marley na neki način suočava sa svojom bolešću i smrti kao jedne od faza naših postojanja. Te godine grupa završava glavnu turneju po Evropi, gde je najveći koncert održan ispred 100.000 ljudi u Milanu. Odmah nakon toga kreću na turneju po Americi, gde su Bob Marley i njegovi ‘The Wailers’ održali dva koncerta pred prepunim ‘Madison Square Garden’ i bili ispraćeni ovacijama.
Američka turneja je bila organizovana sa zajedničkim nastupom sa Stevie Wonder-om , bila je vrlo ambiciozno planirana i osmišljena. Nažalost, Bob koji je već uveliko vodio bitku sa opasnom bolešću jedva izdražava koncerte u Bostonu, gde mu je pozlilo, i u New Yorku. Dan nakon koncerta u NY, 21 septembra , Bobu je pozlilo dok je džogirao u parku, odvode ga u bolnicu, gde mu je dijagnosticiran zloćudni tumor na mozgu sa prognozom od samo jednog meseca života. Njegova žena Rita zahteva da se turneja prekine, što Bob odbija tako da se turneja nastavlja. Sledeći koncert, nažalost i poslednji u karijerii Bob Marley –a , održan je 23 septembra 1980 godine u ‘Stanley Theater’ u Pittsburghu, Pennsylvania. Odmah nakon tog koncerta Bob postaje jako bolestan i nemoćan, tureja se otkazuje, a njega prebacuju u bolnicu u Miami , gde 4 -og novembra biva kršten u Etiopiskoj Pravoslavnoj Crkvi kao Berhane Selasije, ranije je Bob pripadao frakciji ’12 Plemena Izraela’ .
U poslednjem pokušaju da spase svoj život Bob se podvrgao ekperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je i proslavio svoj 36 – ti rođendan. Naime odlazi za Minhen u kliniku ‘Josef Issels’ gde uzima specijalnu terapiju koja se sastojala u izbegavanju određene hrane, napitaka i ostalih sastojaka. Nakon osam meseci neuspešne borbe sa kancerom, Bob odlučuje da se vrati u svoju Jamajku sa željom da tamo umre. Nažalost, dok je iz Nemačke leteo za Jamajku, njegove vitalne funkcije bivaju ugrožene, nakon spuštanja na aerodrom u Miami odvode ga u bolnicu ‘Cedars of Lebanon Hospital’ gde u toku jutra na dan 11 maja 1980 godine, umire u svojoj 36 -oj godini. Njegove poslednje reči upućene sinu Ziggy su bile : ‘Novac ne može da kupi život’ .
Bob Marley je sahranjen uz državne počasti 21 – og maja 1981 godine , ceo svet ga je oplakivao i žalio, a sahrani koja je održana u njegovom rodnom selu prisustvovalo je na hiljade ljudi. Posthumno je odlikovan jamajčanskim Ordenom časti, a premijer Jamajke Edward Seaga u govoru na sahrani je između ostalog rekao : ‘Njegov glas je predstavljao svugde širom sveta prisutan plač i vapaj u ovom elektronskom svetu muzike. Bob Marley je jedan i jedini, takav čovek ne može se nikada zaboraviti i izbrisati iz naših sećanja. On je deo razvoja naše nacionalne društvene svesti i savesti.’
Iza sebe Bob Marley je ostavio brojne potomke, sa svojom ženom Ritom je imao troje dece, dvoje Ritine iz njenih prethodnih veza je usvojio, a imao je i još dece sa različitim ženama. Na službenoj njegovoj internet strani navodi se da ja Bob imao ukupno 11 dece. Njegov sin Ziggy je nastavio očevim stopama i bavi se uspešnom muzikom, naravno to je reggae muzika.
Jann Wenner je 1994 godine prilikom posthumnog prikazivanja dela Bob Marley u muzeju ‘Rock and Roll Hall of Fame’ izjavio : ‘ Bob Marley je bio prva pop super zvezda Trećeg sveta. On je bio čovek koji je svetu otkrio mističnu moć reggae muzike. On je bio istinski rocker u duši, a kao tekstopisac i kompozitor , on nam je u jednom tj u samom sebi doneo lirsku snagu Bob Dylana, ličnu harizmu John Lenona i nepravaziđene vokalne sposobnosti Smokey Robinsona.’
2001 godine Bob Marley je dobio od ‘Grammy ‘ – ‘Nagradu za životno delo’ ( ‘Grammy Lifetime Achievement Award ‘ ), u to vreme je snimljen i dokumentarni film o njegovom životu pod nazivom ‘Rebel Music’ koji je takođe dobio razne Grammy nagrade. U znak sećanja na velikog Bob Marley napravljena je njegova skulptura u neposrednoj blizini nacionalnog stadiona ‘Arthur Wint Drive’ u Kingstone. Država New York je nazvala jedan deo ‘Church Avenue’ u Brooklyn kao ‘Bob Marley Boulevard’ . Od 2008 godine postoji i skulptura Bob Marley-a koja se nalazi u Banatskom Sokolcu u Srbiji.
Bob Marley je postao globalni simbol i legenda, slavljen i veličan u svim delovima sveta. Njegove pesme se slušaju i danas , tako da je njegovo ime i te kako poznato i mladim generacijama. O njemu i njegovom životu snimljeni su i brojni prilozi i filmovi, napisani brojni tekstovi i osvrti. Ovde možete poslušati neke od najvećih hitova Bob Marley, videti neke od njegovih čuvenih live nastupa i pogledati samo neke od filmova koji su njemu posvećeni kao reggae legendi, nezaoborvanom muzičaru i borcu za jednakost i prava crnaca.
