Šarmantni Dalmoš, omiljeni hrvatski i jugoslovenski glumac, imao je veoma bogatu filmsku, televizijsku i pozorišnu karijeru. Ovaj dobroćudni Splićanin bio je svuda rado vidjen gost, kroz njega su ljudi zavoleli taj specifični dalmatinski humor i mentalitet.
Rodjen je 1939.godine u Splitu, i od malena se amaterski bavio glumom. Završio je srednju glumačku školu u Novom Sadu, a potom Kazališnu akademiju u Zagrebu. Kao dvadesetogodišnjak snimio je svoj prvi film, sa Dušicom Žegarac kao partnerkom. Bio je to ratni film „Deveti krug“ Franca Štiglica. Odmah potom igrao je naslovnu ulogu u urbanoj komediji „Martin u oblacima“ i filmu sa temom radnih akcija „Prekobrojna“, reditelja Branka Bauera. Ti filmovi široko su mu otvorili vrata jugoslovenske kinematografije, i on ide iz filma u film, kao jedan od najpopularnijih glumaca.
Do sredine šezdesetih igrao je mahom u komedijama („Lito vilovito“), a potom nastupa period njegovog značajnog učešća u filmovima ratne tematike („Neretva“, „Sutjeska“, „Most“). Stižu i priznanja – zlatna Arena 1969.(„Most“ i „Kad čuješ zvona“ iz 1969.) i srebrna Arena 1971. za uloge u filmovima „U gori raste zelen bor“ i „Opklada“.
1970.godine u seriji Miljenka Smoje „Naše malo misto“ imao je zapaženu ulogu Roka Prča, koja mu je donela ogromnu popularnost. Boris peva i naslovnu pesmu u serijalu. Jedanaest godina kasnije, u novom serijalu Miljenka Smoje „Velo misto“, Boris je igrao jednu od glavnih uloga, Meštra. Pamti se i njegova velika uloga Dimnjačara u seriji „Kapelski kresovi“ (1974). Osamdesetih je igrao u komedijama „Moj tata na odredjeno vreme“, „Špijun na štiklama“, „Tesnoj koži“, kao i brojnim filmovima, TV serijama i dramama. Snimio je preko 40 filmova u karijeri. Istovremeno, bio je stalno angažovan u Splitskom HNK. 1990.godine dobio je nagradu za životno delo „Pavle Vuisić“.
Boris je preminuo 24.marta 2008.godine u Splitu, od posledica moždanog udara.
Naše malo misto
Svako naše malo smišno misto
jema svoje stvari
jema porte, jema pjace,
jema kale i šporke kantune
Svako ovo naše malo smišno misto
jema svoje brige
svoje snove, lipe želje,
one stvari i svoje gafijole
Svako naše malo misto
u duši je uvik čisto
jer sve ča mu na um sine
čini da mu vrime mine.
A ako se i dogodi
da nikoga zlo pogodi
a moj bože, ča se može
moglo je i svršit gore!
Svako naše malo smišno misto
ka da je od cakla
sve se vidi, sve se čuje,
svi se znaju, sakrit se ne može
svaki svaku, svaka svakog
skroz i na skroz gleda
kliki li lipi bože krvav ispod kože
