Sećanja
Sećanja na stara dobra vremena – pamtimo samo sretne dane…
Vratite se u neka stara dobra vremena uz naše i vaše priče i fotografije. Pogledajte na jednom mestu omiljene filmove, TV emisije, pozorišne predstave i crtaće.
Kao dete sam se pitala, zašto se kaže “stara dobra vremena” i zašto su “dobra vremena” uglavnom “prošla” i čudila sam se tim nostalgičnim, plačno – melanholičnim žalopojkama starijih za nekim njihovim “vremenima” koja su naravno uvek bila bolja od sadašnjih. Pitala sam se kakva li su ta vremena bila i da li su stariji baš uvek u pravu.
Odgovor nisam našla pa vas sad pozivam da ga zajedno potražimo, da razmenimo sećanja, fotografije, video snimke i sve ono što će nam pomoći da otkrijemo tajnu “starih dobrih vremena”!
Sećam se da je baka govorila kako su njena vremena bila neuporedivo bolja, kako su deca bila bolje vaspitana, život mirniji, komšije bliskije, narod pošteniji…Mama je samo ćutala i klimala glavom i tako ja nikad nisam saznala da li se slagala ili možda samo nije želela da protivreči sjojoj majci.
Posle sam slušala mamu koja je sad meni govoila “Eeee, u moje vreme sve je bilo mnogo bolje: prijateljstva su bila prava, devojačka nevinost je bila na ceni, svi smo bili siromašni ali daleko od materijalizma…”
Ja sam samo klimala glavom i ćutala da se ne zameram majci, a moram priznati da sam joj pomalo verovala i nekako i sama već “zaražena” klicom “dobrog starog” iako još takoreći dete.
Nekako u to vreme pojavila se i Arsenova pesma “Takvim sjajem može sjati…” i ja sam vec unapred preživljavala ta sadašnja vremena kao prošla i tako sa setom živela u nekoj vrsti buduće prošlosti…
Za one koji nikada nisu čuli ovu pesmu kao i za one koji bi da se podsete:
Ako nastavite da se družite sa mnom ovde, čućete jos dosta o Arsenu i saznaćete da je on bio i ostao pevač mog detinjstva, mladosti, zrelosti i sve su prilike da će to biti i u starosti…
Elem, želim da kažem da sam veoma rano počela da verujem da su prošla vremena najbolja i samo sam čekala da prodju da bih u njima uživala. Čudno? Pa šta očekivati od jedne tinejdzerke koja je slušala Arsena, umesto kao sva normalna deca Bitlse ili Rolingstonse?
Uz to je prirodno je išlo verovanje da je “…sreća lepa samo dok se čeka…” i tako vam je već postalo jasno da je veliki deo moje mladosti prošao u sanjarenju dok je život vrio iza mojih polusuštenih kapaka….
Mnogo, mnogo kasnije sam shvatila da je danas sve što zapravo imamo, da prošlost živi samo u sećanjima, a budućnost nam nije obećana.
Ipak, jedno je sećati se “starih dobrih vremena” koja bude topla osećanja a drugo živeti u njima. Ja sam odabrala da živim u sadašnjem trenutku, a da se s vremena na vreme svratim tamo gde mi je bilo toplo i meko, gde je srce bilo razigranije, gde je bilo više vremena za druženja, gde su jagode mirisale na proleće i gde nisu padale “kisele” kiše…o bombama da i ne pričam.
Verovatno je savim suvišno reći da sada ja svojoj deci govorim “ U moje vreme…” To možda i ne bi bilo tako čudno da ne čujem i njih ponekad od njih “Kad sam ja bila/bio mali…”
Da li se to vremena brže menjaju, pa ova nova brže zastarevaju, ko će ga znati…
Dakle, jedno je sigurno – “dobra stara vremena” su uvek bila i uvek će ostati medju nama i Novi Fosili su znali to!
mogla bih da vam pisem o Dorcolu 1960….ne bi to bila bas lepa prica…svako vreme ima svoje lepe i ruzne strane. mogla bih da vam pricam o 1976. kada u bolnicama nije bilo vate i wc papira…mogla bih da vam pricam o bonskim vladama, voznji paru i neparu, nestasicama sijalica…kada su u kuhinjama gorele samo crvene…ne idealizujem vremena
Ja sam licno shvatila da se ovdje pise o “dobrim starim vremenima”, jer sigurna sam da svi skupa imamo i losih uspomena, ali zar ova stranica nije namjenjena onima koji bi da se sjecaju LIJEPOG, jer to je sigurno mnogo i ljepse i pozitivnije, a sigurna sam da u svacijem zivotu ipak preovladavaju one lijepe uspomene, a losih trenutaka imamo i danas na pretek, a sta ce biti Sutra, e, o tome ce pisati neki drugi koji ce se , nadam se opet sjecati samo lijepog.
Slažem se sa Vama Nado, i ja ovaj sajt doživljavam kao želju da se setimo samo lepog iz tih “dobrih,starih vremena”. Ako ćemo pravo,sigurno da je bilo i onda nečeg lošeg, ali u današnjem vremenu imamo ozbiljan problem da ne možemo nabrojati (skoro) ništa tako lepo. Eh,kako je lepo saznanje da ima neko ko na ovakav način čuva sve ono za čim smo svi nostalgični!
To je bilo sve pre mog vremena – otisla sam iz Jugoslavije za Pariz 1962 god. – nazalost. Mirjana, Arizona, rodjena na “Dorcolu” – bilo je lepo jer je mladost lepa, igrali smo “roken-rol” u talo zvanom “indeksu”, zgrada bioskopa “20 oktobar” i na Kalemegdanu uz pevanje Cuneta i u beskraj setali tako zvanom “Straftom” – nije bilo kola, samo po neka “Vespa” – E, pusta mladost ode bez povratka
Predivan site i pozdrav iz Holandije svima koji vole Dobra stara vremena!
Hvala Tanja! Pozdrav i Vama od Vaših Sećanja 🙂
Vremena koja se nikad vratiti nece. Ko ih nije zapamtio i ziveo unjima nemoze ih ni zamisliti.
Potsjetilo me na pricu iz kupea, u vozu na liniji Bar – Beograd. Jedne zrele gospodje, sa sjetom u ocima i ostacima sarma i ljepote na licu. Bilo je to tada, u vremenu koje pominjete, ona mlada beogradjanka a njen decko podgoricanin. Isla je da ga vidi. Podgoricka ljetnja zega, spaljena trava, usijani trotoari.. i njene stikle koje su se zabadale u istopljeni asfalt..
Slusao sam tu pricu iz njene mladosti, te noci, u vozu, i jedva cekao da stignemo u Beograd da vidim svoju curu, mojeg andjela – Maju.
Zahvaljujući mom prijatelju, danas saznam za postojanje ovog sajta i na najlepši mogući način mi je ulepšao dan! HVALA idejnom tvorcu za ovaj sajt, za mene je ubedljivo jedan od najlepših na ovom pretrpanom interent nebu…