Jednu priču malu ispričaću vama
To je priča koju poznajemo svi
Svako zna za jade ljubav što ih stvara
Ali moja briga veća je od svih!
Marinika njoj je ime
Marinika
Marinika
Slatke reči zna da kaže ali slaže svaki put
Kada kaže mi: Da!
Ja čekam sat il dva za svaki randevu
A razlog njen za to pronaći će za tren
I valjda samo tren sagorim, s osmehom se borim
Marinika, Marinika!
Jer ona šeretski se smeje, pogledom me greje
Pa šta, pa šta, pa šta mogu kad je volim
Marinika, Marinika!
Uvek kada mislim mene samo voli
Kad to kažem sebi: Sigurno si njen!
Ja je sretnem, tada srce me zaboli
Jer s njom šeta neki drugi džentlmen.
Marinika, zašto tako! Znaš da meni nije lako….
Ona samo okom migne, pa dovikne: Ti si moj!
A ja produžim put……
Kad prođe dan i noć, i probudim se ljut
Ja čekam kad će doć da kažem njoj svoj sud
A kada ona se pojavi – nebo se zaplavi!
Marinika, Marinika!
Jer ona boli sve izleči čim joj čujem reči
Pa šta, pa šta, pa šta mogu kad je volim
Samo nju za ljubav molim
Ima da me za nos vuče
Samo za nju srce tuče
Neka pecka, neka boli
Ali ipak mene voli!
Marinika, Marinika!
TV Beograd 1988.godine
Dušan Jakšić – biografija i video klipovi su ovde!
