Misao “Prijatelji čuvaju naše uspomene” sam pročitala u knjizi Česlava Miloša, nemojte me pitati u kojoj, zaboravila sam… ostalo je samo sećanje na ovu veliku a često zaboravljenu istinu …
*****
Koliko je vaših uspomena sačuvano u dubini nečijih džepova detinjstva ili rane mladosti?
Sćućurili se i čekaju iskru nečijeg osmeha ili kap zalutalog oblaka da iskoče iz tame i polete vam u zagrljaj?
Koliko puta ste se s’ velikom teškoćom setili o čemu to vaš prijatelj priča dok ozaren luta
stazama vaše prošlosti?
Ponekad vas je pamćenje ostavilo bez te slike koju vaš sagovornih sa toliko ushićenja i radosti slika pred vama.
Uzalud! Ma koliko želeli da je vratite, uspomena je uspavana možda zauvek.
Svejedno osećate i vi poznato, slatko uzbudjenje pri pomisli na one neke “davne dane” na bezbriznost,
snove i ludovanja koje ste delili i koji sada, perkriveni belinom proteklog vremena, kao snegom, se čine jos mekšim i
lepšim.
Neka toplina se razlije i bar za trenutak prelije čas u kome uspomene igraju ludu igru “medju javom i medj’ snom” ,
kao da se utrkuju i vi shvatate da ce i ovo jednoga dana biti draga uspomena i da će bar jedan od vas dvoje sačuvati…
Da, prijatelji zaista čuvaju naše uspomene…
…a sad zatvorite oči, zagrlite ćebence i poslušajte večeras sa mnom Gabi Novak i …
Vino i gitare
Vino i gitare nek’ opet ispune mi noć
to vino staro i gitare
večeras ce prijatelji doc’
Vrijeme neka stane kad ovdje okupe se svi
životu s’ neke druge strane
večeras stajat’ ćemo mi
I mladost neka ide
život mora nekud poć’
pa i rane što se vide sve će proć’
Vino i gitare želim noćas ja u domu svom
kad stari prijatelji dođu
nek’ ne nađu bol u srcu mom…
