Kome ću se radovati kao dete sad kad te više nema?
Kome ću svoju bol čuteći predati?
Ko će me bez zagrljaja grliti?
Ko bez reči razumeti?
Ko će bez izraza brižnosti o meni brinuti?
Ko će me s ljubavlju grditi?
Ko će me bez vidljive nežnosti voleti
Ko će me podsećati da mislim na sebe?
Kome ću sad reći hvala i oprosti?
Oprosti što nisam razumela da si me
voleo na svoj način…
A ko će me ikada ubediti da si bio star i
da je bilo vreme da odeš?
Emilija Zukov