Sve je počelo kada se posle drugog svetskog rata italijanski vojnik zaljubio, i zbog svoje voljene odlučio da ostane u Sarajevu. 1948. dobili su sina, i dogovorili se-ako mu je prezime italijansko, neka mu ime bude bosansko. Kemal Monteno, jedinstven spoj dva senzibiliteta, mediteranske kancone i bosanskog sevdaha, postaće opšteomiljeni pevač i kolega o kome svi imaju najbolje mišljenje.

Odrastao u skromnim posleratnim vremenima, pomagao je ocu koji je brinuo o stadionu “Koševo”, gde su i živeli, i stidljivo počeo da se bavi pevanjem. Uspešno je debitovao na Subotičkom festivalu 1966.godine, i već na prvom “Šlageru sezone” u Sarajevu pobedio, sa pesmom “Lidija”. Sledeće godine, učestvuje na Opatijskom festivalu. Otac mu je kupio odelo na kredit, i odmah po završetku festivala, umesto da ode na prijem, kao i svi pevači, Kemal je požurio na noćni voz za Sarajevo. Već u osam ujutro, bio je na stadionu, pripremajući teren za utakmicu.

Upoznao je svoju Branku, otišao u vojsku, i tamo je nastala čuvena balada “Jedne noći u decembru”, koja je odmah postala (i ostala) veliki hit. Po izlasku iz JNA, sa samo dvadeset godina, Kemal se ženi svojom Brankom, i sve je bilo kao u pesmi-čak je Branka rodila sina, baš u decembru!

Nižu se festivali, uspesi sa pesmama “Dušo moja”, “Nije htjela”, “Što sam ti skrivio živote moj”, “Hiljade bijelih marama”. 1976. nastala je pesma “Sarajevo ljubavi moja”, svojevrsna himna rodnom gradu.

Mnogo pesama uradio je za druge pevače. Indeksi-“Bacila je sve niz rijeku” i “Sve ove godine”, Ambasadori “Zemljo moja”, Mahir Paloš “Spavaj cvijete moj”, Zdravko Čolić “Gori vatra” (pesma Evrovizije 1972). “Zelena si rijeka bila”,”Jedina”, “Prava stvar”1971. posvetio je Josipi Lisac pesmu “Sinoć nisi bio tu da mi malo snage daš”, ali je pesma dodeljena tada mladom početniku Čoli i on je s tom pesmom postigao svoj prvi veliki uspeh.

Kemal Monteno je bio i ostao skromni momak sa Koševa, jednostavan, iskreni romantik koji je podjednako slamao srca i sasvim mladih devojaka i zrelih gospođa.
Njegove pesme, koje govore o ljubavi i uvek prigušenoj strasti, o romantičnim sastancima i rastancima, nostalgiji, ponekad na ivici patetike, u Kemalovom šarmantnom izvođenju postajale su ono pravo, i svako se mogao prepoznati.

Njegova karijera trajala je više od četrdeset godina, omiljeni Kemo je svuda rado viđen gost, u svakom gradu nekadašnje domovine dočekivali su ga stari prijatelji. podjednako dobro pevao je na velikoj sceni sa simfonijskim orkestrom, ili sam sa gitarom u malom prostoru, u nekoj kafani, uvek dajući celog sebe.

Snimio je veliki broj uspešnih dueta sa Arsenom, Gabi, Terezom, Šerbedžijom, Crvenom Jabukom, Borisom Novkovićem i mnogim drugim izvođačima.

Preminuo je u Zagrebu 21.januara 2015.godine.

 

Jedne noći u decembru

Jedne noći u decembru
Kad je bila hladna zima
Čuvao sam tebe, Branka
Čuvao sam našeg sina

Želio sam puno vina
I orkestar mandolina
Želio sam tvoje oči
Da me griju one noći

Ali ničeg nije bilo
Osim one hladne noći
Mislio sam samo, draga
Kad ću opet kući doći

Da u našem toplom domu
U tišini kraj kamina
Ljubim tvoje bijele ruke
Ljubim našeg dragog sina

Dušo moja-Kemal Monteno tekst i video

Estrada

PODELI: