Kolo Kolo Naokolo – Branko Radičević

Inspiraciju je našao u narodnim običajima i igrama, naročito u kolu – narodnom plesu koji je vekovima predstavljao simbol zajedništva, radosti i narodne duše. U kolu su se okupljali ljudi različitih uzrasta i staleža, a kroz igru su se prenosili običaji, ljubavne poruke i životna snaga jednog naroda.

Branko je pesmu napisao pod uticajem Vukove jezičke reforme i narodne poezije, i ona je deo njegove zbirke pesama kojom je otvorio vrata modernoj srpskoj lirici.

Značaj pesme

“Kolo, kolo” ima višestruki značaj:

Kulturno-identitetski simbol:

Pesma uzdiže kolo kao više od obične igre – ono postaje simbol nacionalnog identiteta i jedinstva. U vremenu buđenja nacionalne svesti, ovakva poezija imala je veliku ulogu u očuvanju kulturne baštine.

Pesnički prelaz između narodne i umetničke poezije:

Radičević je uspeo da stvori umetničku pesmu sa narodnim duhom, što je bio važan korak u razvoju srpske književnosti. Time je pokazao da narodna tradicija može biti osnova za modernu umetnost.

Estetska vrednost:

Pesma odiše veseljem, ritmom i emocijama. Jezik je jednostavan, slikovit i melodičan, a emocija koja zrači iz stihova – iskrena i snažna.

Stihovi koji su ostali živi

I danas se pesma “Kolo, kolo” često recituje u školama, koristi u programima posvećenim tradiciji i kulturi, i peva na folklornim priredbama. Njena svežina i vedrina osvajaju i nove generacije, dok podseća na to ko smo i odakle dolazimo.

Branko Radičević je ovom pesmom uspeo da uhvati duh jednog naroda i pretoči ga u stihove koji plešu – baš kao i ljudi u kolu.

Tambur, tambur, sitna tamburice –
Udri, pobro, u sicane zice!
Danas ima, a sutra nas nema,
Hajd’ u kolo, ko ce tu da drema…
Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okiceno,
Zacinjeno –
Brze, braco, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijance, ognju zivi,
Ko se tebi jos ne divi!
Hrvacane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosance, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje zivi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe joste ter’o?
Ti si ka’no hitra munja,
sto nikada ne pokunja.
Ao, Sremce, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorce, care mali,
Ko te ovde jos ne hvali?
Macem bijes, macem seces,
Macem sebi blago teces:
Blago – Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatince,
Divna mora divni since!
Oj ti krasni Dubrovcane,
Nas i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonce tanani!
Banacane lagani!
Oj Bacvani zdravo, zdravo,
Ko j’u pesmi veci djavo!
I vi drugi duz Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od visnjega je ono Boga!