Izlozi u centru grada osvanuli su ukrašeni najlepšim pupoljcima koji nam se mladalački iskreno, pomalo zbunjeno, pomalo stidljivo, smeše sa maturantskih panoa. Stari dobri običaj društvene konfirmacije jedne generacije – simbolične inicijacije u svet odraslih.
Mladost naše mladosti. Mladost tek prispela i stasala, teškom mukom, i sa mnogo požrtvovanja i odricanja, izvedena na put i stavljena pred svoj prvi ozbiljniji životni izbor – pred svoju prvu raskrsnicu.
Kojim putevima će ih sudbina, poput razigranih maslačaka razvejati ? Kakve im je “Deus, creator omnium “ životne priče namenio ?
To će otkriti kasnije, nakon mnogo godina, kada se sa setom, zamućenih pogleda, probudjenih sećanja, nadju pred nekim neznanim izlogom.
Sa jednog od panoa smeši mi se znani dragi lik. Mladost moje mladosti. Pogled srne, i onaj samo najvećoj duhovnoj čistoti svojstven sjaj u očima. Sjaj kojim sijaju oči onoga, koji tek otkriva čari gledanja i misteriju odgonetanja.
Sjaj koji nije pomutio bol, niti načelo razočarenje.
Poput “ukletog Holandjanina” kroz maglu sećanja izranja jedan davni pano sa požutelim slikama iz minulih sedamdesetih
Mnogo je vremena proteklo od tada. Ili je to bio samo tren ? Veliki komad života smešten u pregršt sećanja.
Poželeh da ih upozorim na kradljivce snova i trgovce vremenom, na zlo i tamu, na varke i opsene. Ali oćutah.
To ipak moraju spoznati sami.
Novo sutra će im doneti nove izazove. Smenjivaće se uspesi i padovi, radosti i razočarenja. Patnja i bol, nemir i strepnja. Neko će spoznati bedu i poniženje, redji će dodirnuti zvezde.
U začaranom krugu zaboraviće na vreme . . . sve do onog trenutka dok ih neko toplo majsko veče ne izmami u šetnju i slučaj ne dovede do nekog izloga u kom je preko noći osvanuo maturantski pano i neki znani dragi lik na njemu.
Zoran Milić
