‘Pink Floyd’ je engleski rock bend osnovan 1965 godine, koji zauzima specijalno mesto u istoriji rocka i pripada samom vrhu svetske muzičke produkcije. Ovo svoje specijalno mesto i poziciju ‘Pink Floyd’ je obezbedio svojim inovativnim silom, virtuoznim izvođenjem svojih numera uz specijalne vizuelne performanse u toku koncerata, kao i filozofskim tekstovima svojih pesama, originalnim omotima ploča i svojevrsnom upotrebom elektronike koja je bila dobro ukomponovana u melodiku i harmoniju njihovih numera. Oni su sigurno jedan od najuspešnijih i najuticajnih grupa svih vremena što između ostalog i potvrđuju preko 250 miliona albuma prodatih širom sveta kao i brojne nagrade i priznanja od kojih su samo neka pomenuta na kraju ovog teksta.
1964 godine tri drugara : Roger Waters ( vokal , gitara) , Richard Right ( klavijature ) i Nick Mason ( bubnjevi ) osnivaju bend koji se zvao ‘Sigma 6’ , koji nije uspeo da se proslavi pa menjaju ime sastav u ‘T – Sets’ . Nešto kasnije, sredinom 1965 godine bend opet menja ime u ‘The Abdads’ kada im se pridružuje i bas gitarista Clife Metcalfe kao i Keith Noble i njegova sestra Sheliagh koje je pevala prateće vokale. Dolazi do promena naziva benda još par puta, da bi dolaskom gitarista Bob Close i Syd Barretta (vodeći lokal) bend najzad poprimio definitvne oblike, a tada i Roger Watres prelazi na sviranje bas gitare. Syd je želeo da promeni tadašnje ime benda ‘Sigma 6’ u ‘The Pink Floyd Sound’, ali se ipak dogovaraju da naziv bude samo ‘Pink Floyd’ što predstavlja skraćenicu od imena dva poznata blues izvođača Pink Andersona i Floyd Council-a.
Diskografski počeci benda su vezani za 1967 godinu kada su učestvovali u filmu ‘Tonite Lets Make Love in London’ gde je prikazana jedna njihova proba na kojoj sviraju numere ‘Interstellar Overdrive’ i ‘Nicks Boogie’.
Neposredno nakon toga ‘Pink Floyd’ u saradnji sa ‘Blackhill Enterprises’ izdaje dva prva singla pod nazivom ‘Arnold Layne’ i nešto kasnije ‘See Emily Play’. Oba singla postižu uspeh i ulaze na vrh britanskih top lista što najavljuje njihove buduće uspehe. Interesantna je priča o pesmi ‘Arnold Layne’ koje je u stvari priča o ludom transvestitu koji krade žensku odeće, pesma je zbog teksta bila zabranjena na radiu BBC, ali je i pored toga stigla do 16og mesta na Britanskoj listi singlova. Avgusta 1967 godine bend izdaje svoj debi album pod nazivom ‘The Piper At The Gates Of Down’ koji stiže do šestog mesta Britanske liste albuma.
Grupa ‘Pink Floyd’ kreće 1967 godine na turneju sa tada već poznatim gitarsiom i kanta-aturom Jimmy Hendrix . U tok turneje po SAD Syd Burrett se razboleo zbog upotrebe LSD-a , njegova zavisnost od droge doprinela je imaginarnom pisanju pesama. Za vreme snimanja drugog albuma pod nazivom ‘A Saucerful Of Secrets’, njegova zavisnost se otrgla kontroli tako da nažalost zbog lošeg fizičkog i mentalnog stanja Syd nije bio više sposoban da bude na sceni u toku koncerata. Nastavlja da piše pesme za ‘Pink’ do 1968 godine, a na njegvovo mesto dolazi njegov školski drug , gitarista David Gilmour.
Nakon što je Burrett napustio bend 1968 godine, David Gilmour i Roger Waters preuzimaju uloge vođa i postaju jezgro oko kojih se sve vrti, oni su bili kreatori svih budućih uspeha ‘Pink Floyda’.
Prvi album koji je grupa snimila bez Burretta bio je za francuski film ‘More’ 1969 godine, gde se već jasno nazire da je Roger Waters postao vodeća figura benda. Te godine izdaju album ‘Ummagumma’ , a uskoro 1970 godine i album ‘Atom Heart Mother’ koji predstavljaju bend u eksperimentalnoj fazi simfo rocka, za koju su kasnije većina članova rekli da je bio korak u pogrešnom pravcu.
1971 izdaju kompiliaciju svojih retkih i neobjavljenih radova pod nazivom ‘Relics’. Istovremeno grupa je radila na novom studijskom labumu pod nazivom ‘Meddle’ na kome su se našle čuvene numere : ‘One Of These Days’ i 23 minutna ‘Echoes’. Ovim albumom i ovim numerama ‘Pink Floyd’ je najzad definisao zvuk koji će ih pratiti u nekoliko sledećih godina. 1972 godine snimaju muziku za još jedan film ‘La Vallee’ koja je objavljena i na albumu ‘ Obscured By Clouds’, interesantno je napomenuti da većinu pesama sa ovog albuma bend nikada nije odsvira uživo.
Te iste 1972 godine snima se dokumentarni film u Pompeji pod imenom 
‘Live At Pompeii’ u kome je ‘Pink Floyd’ prikazan kako u amfiteatru Pompeje izvodi svoj standardni koncertni repertoar. Za većinu pesama tadao dsviranu to je bilo i poslednje izvođenje jer je bend uskoro ušao u jedan veliki projekat koji im je potpuno promenio koncepciju živih nastupa, a uveo je generalno i izmene u svetu celokupne muzike i muzičkih trendova.
U toku snimanja albuma ‘Obscured By Clouds’ napisali su 45 minutni opus pesama koji su nakon koncerta u Pompeji počeli da izvode i na sceni, a koji se tada zvao ‘Eclipse’. Ubrzo odlučuju da ove pesme snime kao album i donose odluku da promene ime tako da nastaje album pod nazivom ‘Dark Side Of The Moon’, dok su kao završnu numeru komponavali pesmu pod nazivom ‘Eclipse’.
Album je objavljen 1973 godine , postiže enorman uspeh , to je do danas drugi najprodavaniji album svih vremena i apsolutni rekorder po broju nedelja provednih bez prekida na listi 200 najprodavanijih albuma u svetu koju izdaje britanski časopis ‘Bilboard’.
Nakon ovakvog uspeha albuma, članovi ‘Pink Floyda’ su smatrali da su sve postigli što je bilo moguće u rock muzici, tako da odlučuju da se vrate u eksperimentalnu fazu tako što počinju rad na snimanju sedećeg studijskog albuma pod radnim nazivom ‘Household Objects’ sa idejom da uopšte ne koriste muzičke instrumente, već da muziku stvaraju upotrebom kućnih predmeta. Ipak napuštaju ovu originalnu ideju kada su ubrzo shvatili da je mnogo lakše snimiti album na pravim instrumentima.
Nastavljajući sa uspehom sa prethodnih albuma, Pink Floyd 1975 izdaje ‘Wish You Were Here’ koji je bio posvećen bivšem članu Syd Burrettu. Na tom albumu su odsvirali jednu od svoji najpoznatijih pesama ‘Shine On You Crazy Diamond’ koja je morala biti podeljena u dva dela jer nije mogla da stane na jednoj strani albuma, a koja se i do današnjih dana nalazi na njihovom redovnom repertoaru.
Nakon uspeha albuma ‘Wish You Were Here’, 1977 godine izdaju album ‘Animals’ gde se već jasno vidi dominantan uticaj na njihovu muziku od strane Watersa jer je na ovom albumu doprinos Gilmoura sveden na minimum , dok po prvi put Richard Write nije uopšte učestvovao u pisanju muzike. Inače na albumu se bave kritikom tadašnjeg društva , naročito u Velikoj Britaniji, a to je sve nastalo pod velikim uticajem Orvelove ‘ Životinjske farme’. Nakon turneje i promocije albuma, grupa odlučuje da uzme odmor od godinu dana i da nakon toga vide šta i kako dalje.
Grupa se ponovo okuplja 1978 godine i tada Watres predlaže svoja dva koncepta za dalji nastavak rada. Prvi se zvao ‘The Pros and Cons Of Hitch Hiking’ i odnosio se na jedan psihodelični san, a drugi pod imenom ‘The Wall’ se bavio pitanjima otuđenosti rokenrol zvezde na vrhuncu karijere i loše komunikacije velikih zvezda sa publikom. Waters ja ideju ovog drugog koncepta dobio u toku turneje promovišući prethodni album ‘Animals’ , a grupa jednoglasno prihvata ideju i koncepciju projekta ‘The Wall’. Album po nazivom ‘The Wall’ izlazi 1979 godine i na njemu je verovatno njihov najpoznatiji hit, čuvena pesma ‘Another Brick In The Wall ‘. Tokom snimanja albuma dolazi do prvih nesuglasica između članova grupe, naročito Scota Watersa i Richard Write, tako da nakon turneje Write napušta grupu.
Na turneji na kojoj su promovisali album ‘The Wall’ 
metaforički zid između umetinka i publike koji je predmet pesama bio je na samim koncertima pretvoren u vidu fizičkog zida koji je na svakom koncertu postepeno građen pa rušen. Zbog komplikovane i skupe produkcije ova turneja se sastojala od samo 30 koncerata koji su održani u svega pet različitih gradova. Tokom turneje postalo je jasno da Waters sebe shvata kao apsolutnog vođu benda, dok su mu ostali članovi samo kao prateči muzičari.
1982 godine po motivima sa albuma snima se i film ‘The Wall ‘ za koji je scenario napisao Roger Waters, a glavnu ulogu igrao Bob Gendolf, čuveni muzičar i humanista. Film nije naišao na pozitivan prijem kod kritike , naprotiv ocene stručnjaka su bile jako oštre , ali kod ljubitelja opus ‘Pink Floyda’ film je nešto posebno i vrlo dragoceno.
Grupa je snimila svoj poslednji zajednički album 1983 pod imenom ‘The Final Cut’ , koji je zapravo zamišljen i izveden kao solo album Roger Watersa. Preostali članovi benda pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Rogeru tako da turneja nije ni organizovana već svako od članova benda kreće u solo karijere i odmah počinju sa snimanjem svojih solo albuma.
1987 godine Nick Mason i David Gilmour se ponovo udružuju pod imenom ‘Pink Floyd’ i snimaju album 
‘A Momentary Lapse Of Reason’ . Iste godine u grupu se vraća i Richard Write , tada Roger Waters podnosi tužbu ne želeći da grupa nastupa pod imenom ‘Pink Floyd’ , međutim on gubi spor i grupa nastavlja sa radom pod starim imenom, dok on nastavlja sa solo karijerom koja je ipak bila slabijeg uspeha.
Usledila je svetska turneja na kojoj su ‘Pink Floyd’ povratili svoju staru slavu, ali isto tako stekli i dosta nove, mlađe publike. Zvuk benda se ipak malo promenio i bio je primetan uticaj savremenog , modernog popa. Sa ove turneje objavljen je dupli, živi abum pod nazivom ‘Delicate Sound Of Thunder’ 1988 godine.
Svoj poslednji studijski labum ‘Pink Floyd’ obajvljuje 1994 godine pod nazivom ‘The Division Bell’,
ovaj album se bavio sličnom tematikom kao i album ‘The Wall’, govorio je o lošoj komunikaciji i otuđenosti, a ima i nekoliko pesama koje je Gilmoure direktno uputio Watersu navodeći jaz koji je nastao između njih u toku godina.
I kao kuriozitet i nešto što se lepo desilo nakon dvadeset godina, beležimo iako nije trenutno predmet naših strana sećanja. Posredstvom starog prijatelja Bob Geldofa grupa se 2005 ponovo sastaje u starom sastavu ukljućujući i Roger Waters i nastupa na koncertu ‘Live 8’ u Londonu.
Grupa ‘Pink Floyd’ je dobila mnogo nagrada i priznanja, izdavajamo samo neka :
– Oni su jedna od najkomercijalnijih grupa svih vremena, obzirom das u prodali preko 200 miliona albuma širom sveta
– 2004 godine ‘MSNBC’ ih je rangirao na sedmom mestu svoje liste ‘The Best Rock Bands Ever’
– ‘Rolling Stone Magazine’ ih je postavio na 51 mestu liste ‘The 100 Greatst Artist of All The Time’
– ‘Q Magazine’ ih je proglasio za najbolji bend svih vremena
– ‘VH1’ ih je postvaio na mestu broj 18 na listi ‘100 Greatest Artists of All The Time’ i mestu broj 15 na listi ‘100 Greatest Artists of Hard Rock’
– Usled uspeha njihovih albuma našli su se na visokom trećem mestu Colin Larkinsove liste ‘Top 50 Artists of All The Time’ jer je ova lista bazirana na kumultavnim glasovima za svaki album koji se našao u kategoriji ‘All Time Top 100 Albums’
– 1980 godine dobili su Grammy nagradu ‘Best Engineered Non Classical Album’ za album ‘The Wall’
– 1996 godine ponovo su dobili Grammy nagradu za ‘Rock Instrumental Performance’ za ‘Marooned’
– 2008 godine ‘Polar Music Prize’ im je dodelio nagradu za doprinos razvoju savremene muzike
Diskografija
1. The Piper at the Gates of Dawn ( Columbia / EMI , Tower / Capitol, 1967 god )
2. A Saucerful Of Secrets ( Columbia / EMI , Tower / Capitol, 1968 god )
3. Soundtrack from the Film More ( Columbia / EMI , Tower / Capitol, 1969 god )
4. Ummagumma ( Harvest / EMI, 1969 god )
5. Atom Heart Mother ( Harvest / EMI, 1970 god )
6. Meddle ( Harvest / EMI, 1971 god )
7. Obscured by Clouds ( Harvest / EMI, 1972 god )
8. The Dark Side of the Moon ( Harvest / EMI, 1973 god )
9. Wish You Were Here ( Harvest / EMI, Columbia / CBS, 1975 god )
10. Animals ( Harvest / EMI, Columbia / CBS, 1977 god )
11. The Wall ( Harvest / EMI, Columbia / CBS, 1979 god )
12. The Final Cut ( Harvest / EMI, Columbia / CBS, 1983 god )
13. A Momentary Lapse of Reason ( EMI, 1987 god )
14. The Division Bell ( EMI, 1994 god )
Albumi ‘The Dark Side of the Moon’, ‘Wish You Were Here’, ‘The Wall’ i ‘The Division Bell’ su bli na mestu broj 1 top lista takozvanom ‘Bilboard peak’. Najuspešniji album što se tiče prodaje je ‘The Wall’ koji je bio 23 puta platinast tj prodat u 23 miliona kopija, sledi album ‘The Dark Side of the Moon’ koji je bio 15 puta platinast, zatim album ‘Wish You Were Here’ šest puta platinast itd.
