I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov
onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju
da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova
i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš
i hipnotišeš sunce.

Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto
od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju
tolika čudesna
značenja svega
što izgleda isto.

Reči su iskraćale.
I iznošene.
I krpljene.
Mereno od pre vremena
i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao
kao čudo svih čuđenja.

Miroslav Mika Antić – biografija i video klipovi su ovde!

PODELI: