Šaban Bajramović – biografija kralja romske muzike

Rani život i mladost

Šaban je rođen u siromašnoj romskoj mahali u Nišu. Potiče iz porodice gde se muzika slušala i svirala svakodnevno, ali uslovi života su bili teški. Završio je samo četiri razreda osnovne škole, a detinjstvo je proveo proseći i svirajući na ulici kako bi prehranjivao porodicu. Iako nepismen u formalnom smislu, sebe je kasnije nazivao “doktorom nauka života”, a tvrdio je da je pročitao više od 20.000 knjiga.

Još kao dečak bio je talentovan za sport – posebno fudbal, gde je branio kao golman i nosio nadimak „Crna pantera“. Međutim, više od svega voleo je muziku. Naučio je da svira više instrumenata, među kojima su kontrabas, klavir i bubnjevi.

Zatvor na Golom otoku

Sudbonosni trenutak njegovog života dogodio se sa 19 godina kada je zbog ljubavi pobegao iz vojske. Bio je uhapšen kao dezerter i osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku. Zbog slobodoumlja i izjave sudiji: „Vi mene ne možete osuditi koliko ja mogu da izdržim“, kazna mu je povećana na pet godina. Upravo na Golom otoku, Šaban je formirao zatvorski džez orkestar i upoznao se sa delima Frenka Sinatre, Luisa Armstronga i drugih džez velikana. To iskustvo oblikovalo je njegov kasniji umetnički izraz – mešavinu romske muzike, džeza, bluza i soula.

Početak i uspon muzičke karijere

Po izlasku iz zatvora 1961. godine, teško je nalazio posao, ali je odmah počeo da peva u kafanama i na vašarima. Prvi veliki uspeh ostvario je 1964. godine snimanjem pesme Đelem, đelem, koja je ubrzo postala međunarodna himna Roma. Od tada su počeli da se ređaju nastupi širom sveta.

Bajramović je tokom karijere nastupao u više od 50 zemalja – od Meksika i Rusije do Švedske i Indije. U Indiji je pevao pred premijerkom Indir om Gandi, koja ga je proglasila za „kralja romske muzike“. Bio je harizmatičan izvođač, koji je hipnotisao publiku snagom glasa, ekspresijom i prirodnim šarmom.

Boemski način života

Šabanov privatni život bio je buran. Bio je poznat boem, veliki zavodnik i – kako je često sam priznavao – kockar. Kocka mu je donela mnogo problema, uključujući i gubitke ogromnih suma novca, što ga je često ostavljalo u teškoj materijalnoj situaciji. U jednom intervjuu rekao je: „Zarađivao sam milione, ali nikad nisam znao da ih čuvam.“

Uprkos svetskoj slavi, poslednje godine života proveo je u velikom siromaštvu, bolestan i zaboravljen od države. Neposredno pred smrt, ministar Rasim Ljajić ga je posetio i obećao pomoć, ali je bilo prekasno.

Zdravstveni problemi i poslednje godine

Tokom 1980-ih otkriveno je da ima polipe na glasnim žicama. Operacija je bila rizična, a lekari su mu savetovali da prestane da peva. Međutim, svega deset dana nakon operacije, održao je koncert i rekao: „Bez pesme ne mogu, to je moj život.“

Uprkos zdravstvenim problemima, Bajramović je nastupao do pred kraj života. Posebno je značajna saradnja sa Mostar Sevdah Reunionom na albumima A Gypsy Legend (2001) i Šaban (2006), koji su ga vratili u centar pažnje mlađe publike.

Preminuo je 8. juna 2008. godine u Nišu od srčanog udara, u 73. godini života. Sahranjen je uz počasti, a sahrani su prisustvovali predstavnici javnog i kulturnog života Srbije.

Nagrade i priznanja

• Magazin Time ga je proglasio jednim od deset najboljih bluz pevača svih vremena.

• Dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih priznanja za doprinos muzici.

• U Nišu mu je podignut spomenik (2010), a jedna ulica preimenovana u Bulevar Šabana Bajramovića.

• Na Nišville Jazz Festivalu ustanovljena je nagrada Šaban Bajramović, koja se dodeljuje za fuziju džez muzike sa tradicionalnim stilovima.

• Prvi je srpski muzičar koji je 2024. godine dobio svoje mesto u najprestižnijem džez muzeju u Nju Orleansu, uz džez legende poput Armstronga i Reja Čarlsa.

Privatni život

Bio je oženjen Milicom, sa kojom je imao četiri ćerke. Porodicu je voleo, ali nikada nije uspeo da vodi miran i stabilan život. Bio je emotivan, duhovit i pun životne mudrosti, ali i ranjiv. Duboko religiozan, često je govorio da je sve u Božjim rukama.

Šaban Bajramović je tokom svoje bogate muzičke karijere izdao više od 20 albuma i snimio oko 700 pesama. Njegova diskografija obuhvata studijske albume, kompilacije i saradnje sa drugim umetnicima. Izdavačke kuće koje su objavljivale njegova dela uključuju RTV Ljubljana, Jugoton, PGP RTB i Snail Records.

Discografija