Jedna od znamenitosti Mostara je i tradicija skokova sa Starog mosta u Neretvu, ekstremni ispit i dokaz junaštva. Stari most u Mostaru, remek delo turskog graditelja Hajrudina, gradjen je punih devet godina i završen 1566.godine. Samo najhrabriji mladići su se usudjivali da skoče baš sa njega, sa visine od 23 do 27 metara, zavisno od vodostaja, u brzu i hladnu reku. Smatra se da skakači lete prema vodi brzinom od 80km na čas!
Vremenom su se iskristalisali specifični stilovi -“mostarska lasta”, “avion”, “prevoj”, “ćupica”, “mertek(balvan)”, što je proslavilo Mostar u celom svetu.
Ostao je zapis slavnog putopisca Evlije Čelebije iz 1664.godine: “Most izgleda kao kao luk duge, koji se uzdiže do Kumove slame i pruža se s jedne litice na drugu. Eto neka se zna da sam ja, bijedni i jadni rob Božiji, Evlija, do sada prešao i vidio šesnaest carevina, ali tako visok most nisam vidio. Otkako je sazidan ovaj visoki most, od tada ovamo dolaze neki veziri, prvaci i visoki dostojanstvenici da ga vide. I sjedeći u pomenutom čardaku, oni posmatraju kako mnoga smiona djeca šehera stoje spremna na ivici mosta. I kad se zatrče i skoče s mosta, padaju dolje u rijeku i lete u zraku kao ptice praveći svaki od njih neku posebnu vrstu akrobacije“.
Takmičenja se održavaju poslednjih pedesetak godina, svakog leta, krajem jula, pod nazivom “Ikari”, i to je prvorazredni dogadjaj i turistička atrakcija. Organizator je Klub skakača u reku Neretvu “Mostari”. Sudije ocenjuju tehniku leta kroz vazduh i uranjanje u vodu, koje treba da je što manje. Najlepši i najcenjeniji je stil “lasta”, gde skakač leti kao ptica i sunovraćuje se u vodu. Ruke se zabace prilikom odraza, a potom priljube uz telo. Najuspešniji skakač u lasta stilu je Emir Balić (1935), koji je čak trinaest puta osvojio titulu šampiona.
Kod skokova na noge ocenjuje se sigurnost leta kroz vazduh, prilikom pada u vodu skakač treba da izbaci što manje vode. Mirsad Pašić (1945) je najuspešniji u stilu štanga (skok na noge), i bio je šampion jedanaest puta. U ovoj opasnoj disciplini oprobale su se i devojke – Seka Vasković, Zijada Demirović Humo i Paulina Šešeljević.
Neretva (Aleksa Šantić, 1912)
Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune
Zelenih lepeza i prvog zarutka;
Pripilo se sunce i u lisne krune
Kao da bi htjelo sve zlato da utka.
Ja, naslonjen na zid, prekrštenih ruka,
Gledam kako doli, o hridinu šuplju,
Neretva se lomi, a s visokih kuka
Naga djeca skaču i s vikom se kuplju,
Dok najmanje jedno po prudu se valja.
Galebovi kruže. Nekoliko pralja
Pratljačama mlate, i o greben greda
Razbija se eho, mre. Rijeka čista,
Prepuna smaragda, putuje i blista,
I red bliskih kuća u njoj se ogleda.
