Bila je nedelja, 4. maj 1980.godine. U kliničkom centru Ljubljana u 15:05 sati umro je Maršal Josip Broz Tito. Bio je doživotni predsednik SFRJ (od 1953. godine) i Saveza Komunista Jugoslavije. Vest o njegovoj smrti saopštena je gradjanima oko 18:50 sati, putem radija i televizije, a iste večeri izašla su vanredna izdanja dnevnih novina. Prekinuta je i fudbalska utakmica Hajduk-Crvena Zvezda u Splitu.
Dan kasnije, 5. maja, kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima je specijalnim, Titovim Plavim vozom transportovan iz Ljubljane u Beograd. Vest o njegovoj smrti duboko je pogodila stanovništvo cele Jugoslavije, bila je to opštenarodna žalost. Kompoziciju voza je ispratio veliki broj ljudi koji su stajali duž pruge i na svim usputnim stanicama. Kovčeg je smešten u atrijumu Skupštine Jugoslavije u Beogradu. Bili su organizovani mimohodi gradjana i raznih funkcionera i delegacija, dok se kraj odra neprestano smenjivala počasna straža. Formirali su se ogromni redovi pred Skupštinom, čekalo se mnogo sati, ali sve je bilo savršeno organizovano i prošlo je bez incidenata.
Sahrana je održana 8.maja u novosagradjenoj “Kuci cveća”, u bivšoj zimskoj bašti, na Dedinju. Na sahranu je došlo 700 000 ljudi, uz prisustvo 209 delegacija iz 127 zemalja sveta. Bilo je tu 32 predsednika država, 11 predsednika nacionalnih parlamenata, 6 prinčeva i 4 kralja.
Pomenućemo samo neke: Leonid Brežnjev, potpredsednik SAD Mondejl, Margaret Tačer i princ Filip, Helmut Šmit, Vili Brant, Erih Honeker, Fransoa Miteran, Andreas Papandreu, Anvar el Sadat, Sadam Husein, Hafez el Asad, Indira Gandi, Jaser Arafat, Kenet Kaunda, Kim Il Sung, Švedski kralj Gustav, Norveški Olaf, Belgijski Boduen, Jordanski Husein, predstavnici Vatikana…
Sledećih desetak godina svakog 4.maja tačno u 15:05 oglašavale su se sirene, i gradjani su zastajali da odaju počast Titu minutom ćutanja. Ustanovljena je i akcija 88 sadnica za druga Tita, pa je širom zemlje sadjeno drveće i ružičnjaci njemu u spomen.
