Kreneš od Knez Mihajlove ka Studentskom trgu…još samo nekoliko koraka i tu si, u dorćolskoj tišini.
Vreme i njegova buka još uvek zaobilaze Gornji Dorćol. Niko ne zna koliko još dugo, još manje znamo pouzdan razlog, ali se ne žalimo.
Šetajući ulicama primećujem da moje misli imaju slobodu od zvuka, od dodira i mirisa nepoznatog. Lakše mi je sići u sopstvenu misao trenutka, prošlosti ili budućnosti.
Moje me detinjstvo samo na dorćolskim ulicama verno u stopu prati, spira blato nagomilanih godina i iskustava, boji ih vedrijim bojama nevinosti i nadanja iz vremena odrastanja …
Divna dorćolska tišina u sred velegrada je moja inspiracija i moj zaštitnik koji obećava miran san i bliskost uzavrelih gradskih dešavanja, na smo par koraka udaljenih…
****
Tvojom tišinom krenem u susret sebi i samo
sa tobom nikad ne promašim cilj…
Emilija Zukov
