Idealnom treba težiti ….
Bilo je to ’70 i neke prošlog v. ….
Veseli, srećni dani …. Rado ih se sećam …..
Srpkinja uđe na čas: Poezija !
To znači carmen of amore mio, lepo ….
Merak, al’ ko tol’ko da recituje ….
nisam umetnik, spiker …..
Može neko drugi da nastavi ?
Ko zna više i bolje ? Niko, nastavi !
E, ne mogu.
Donese školske zadatke:
Poetski stil Jelena, čitaj ! ……
‘Ajd’ novinarski, Rale čitaj ! ….
Razredna: Srpski recitovanje 1 ?! Kako ?
Lepo i Vi ste mi dali 1, trebalo je tek za petak pesmica,
a ja nisam znala naizust tek još u sredu.
O o o o …..
Jeste Razredna, kaže Mladen, ….
Psiholog: Hajde doktori da merimo IKU.
Hajde šta ćemo sad pa moramo. Hoćemo, kažemo.
Psihološka sekcija – bravo sa IKU, kaže on. Mi veseli.
Geografičar me nikad ne proziva da odgovaram.
Kad neko ne zna da ne zna baš to, on kaže: Hajde Jelena!
Znam i šta treba i šta ne. Više od toga čak ….
Tako jednom kaže: Hajde Jelena !
Ja ne znam gde su stali …..
ne znam šta treba da znam, nisam čula,
onako …. unesem se …. sanjarenje …..
A a a a ti to ne znaš ?
Znam, kažem.
Pa kad znaš, kaži !
Ne znam šta nije znao, nisam čula, kažite pitanje ?
A a a a ne slušaš ?! …….
Šapuće mi Mladen pitanje …..
Dade 1 i meni i njemu.
I ovaj ….. o mislim se ….
Prof. Odbrane tek završio fakul., mlad, veseo, čio,
voli šale, ma sve veselo …..
Prošli put je bila Puška, danas Puškomitraljez !
Smeškamo se, a on pita: Šta je bilo to? Jelena ?
Ništa, kažem. On: ‘ajde, ‘ajde ?! ……
Zašto ne samo Mitraljez, bez Puško?
Smeh …. Ma i on se smeje ….
Pritisne neko dugmetance na mitraljezu,
poklopac se p o l a k o podiže ….
Čuj mene da čuješ: S e z a m e, otvori se !
Smeh …. Ma i on se smeje ….
Došlo ispitivanje. Tri pitanja ……
Ocenjuju tri učenika: 5, 5, 4.
To je 4, kaže on. Dočekao me ….
Ja besna malo kao: Molim ?!
Šta ima da moliš ?! – kaže on.
Ne molim ja nikog’, možete i 1 da mi date ! I sednem.
Slikarski Umetnik pokačio moje slike po hodnicima Škole,
a dao mi 1 što sam rekla kad je rek’o: Danas Oskar Kokoška.
A ja: Al’ je lepo prezime, izem ti prezime.
Smeh …. On kao malo ljut ….
Došlo tromesečje, Roditeljski …..
Tata pita mamu: Hoćeš ti da ideš ?
Mama kaže tati: Deca su tvoja, idi ti molim te,
mamini ljubimčići …..
Ja ni za šta ….. poj’ma nemam.
Kako je bilo tata ?
Dobro. Samo Odbrana ?
Šta Odbrana ?
Jedan.
O o o nisam znala to.
Kako nisi znala, on kaže da si mu ti rekla da ti da 1 ?
Šta je ovo ljudima ?! Da li je tačan on, mislim se.
Engleskinja neka čudna dama, govori k’o Britiška
Ulazi ko iz vedra neba furija, fata morgana: Školski zadatak !
Prepad, nema šta, vadimo olovke; ona deli sveske,
udri u britiš ……
Donela sutra sveske, ja vidim 5 crta na 4 , a nigde greška.
Pitam: Zašto?
Nemoj da me pitaš, jedna strana i druga pola,
za 15 minuta sve i izašla si, prva.
Pa Vi ste rekli da možemo da izađemo kad napišemo.
Pa ti prva !? Što ne napisa više, još ?!
Šta više od toga ? Ne mogu da se izrazim ….
mnogo su nekako ….
jedno pišu, drugo čitaju, treće misle ….
Mož’ ovako, mož’ onako, pa izvol’te.
Malo malo pa kažu : Kako se piše? A kako se čita,
ne pitaj, to kao svi znaju.
Dade mi 1 za konzistentnu koncepciju.
U pravu je profesorka …… , reče Mladen.
Dade i njemu 1 za istu koncepciju.
Čekaju da plačemo, da molimo. Kako baš da ne.
Vukovci zavijaju ….. Nama smešno …..
………………..
Mladen: Tate nam studirale zajedno, tužiće nas …..
Al’ briga nas za sve baš …. kulturno znamo ….
Mnogo te volim da znaš ako ne znaš …..
ako znaš odlično da znaš.
JA: Ja znam da ništa ne znam.
Posle se sve lepo završilo.
A Matursko veče …. u krevetu sa temperaturom ….
Ne baš veselo …..
Maturska haljina na stolici ….
Društvo je došlo …..
Došli su da mi obrišu suzu …..
Mladen me poljubio.
G.T.
