Najviše međunarodno priznanje naša književnost je doživela 1961 godine dodeljivanjem Nobelove nagrade Ivi Andriću.
Odluka Švedske kraljevske akademije nauka o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost za 1961 godinu Ivi Andriću saopštena je u Stokholmu 26 oktobra. U obrazloženju odluke kaže se da se ovo visoko priznanje istaknutom jugoslovenskom piscu, autoru romana ‘ Na Drini ćuprija ‘ i ‘ Travnička hronika ‘, kao i mnogobrojnih drugih vrednih književnih dela dodeljuje kao prizanje za epsku snagu kojom je prikazao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.
Nobelove nagrade za 1961 godinu svečano su uručene 10 decembra u dvorani Koncertnog doma u Stokholmu. Na svečanosti, u prisustvu kralja Gustava Adolfa VI, članova švedske vlade i 700 zvanica, o Ivi Andriću i njegovom stvaralaštvu govorio je dr Andres Esterlang : „ … Andrić nosi u sebi mnogo nežnosti za ljude, ali ne uzmiče pred strahotama, niti pred nasiljem, koje pred njegovim očima, pre svega, potvrđuje stvarnost zla i postojanja. On je pisac koji je majstor jednog sasvim ličnog originalnog kruga motiva, on otvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena . ”
Zahvaljujući na priznanju Ivo Andrić, prvi Jugosloven – dobitnik Nobelove nagrade, u 15 – minutnom izlaganju rekao je i sledeće : „ … Moja domovina je zaista mala zemlja među svetovima kako je rekao jedan naš pisac i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima , pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da odgovarajući prilog. Vaše priznanje književnosti te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju.“
Bokac
