Vlaho Paljetak je bio poznati “predratni” šansonjer i kompozitor, autor evergrin šlagera “Marijana”, “Adio Mare”, “Tri palme na otoku sreće”, i mnogih drugih.
Rođen je u Dubrovniku, 7.avgusta 1893.godine, u dobrostojećoj porodici. Po završetku osnovne škole u Dubrovniku, upisuje Preparandiju (učiteljsku školu) u Arbanasima kod Zadra, koju završava 1913.godine, pa potom radi kao učitelj na Hvaru i Visu. Istovremeno, uči pevanje i sviranje na violini i gitari. Po završetku Prvog svetskog rata, napušta učiteljski posao i odlazi u Zagreb, u HNK, gde radi najpre kao šaptač (i to punih 25 godina, do kraja života), a potom i da nastupa u predstavama i operetama kao glumac i muzičar.
Dvadesetih godina je nastupao u opretama “Bajadera” i “Pierrot Ilo”, a tridesetih godina, u doba procvata kabarea, počinje i da stvara i izvodi svoja prva autorska dela. Od 1929. do 1936.godine svirao je violinu u “Malom orkestru” Gotovca i Tijardovića. Komponovao je oko 60 pesama, za koje je uglavnom i napisao tekstove: “Marijana”, “Adio Mare”, “Fala” (Za vsaku tvoju reč), “Popevke sem slagal”, “Tri palme na otoku sreće”, “Na Jadranu Plavom”, “Jedan mali brodić”, “Hajd’mo na Kubu”, “Od one divne noći”, “Pod starim čempresom”…Izvodio je i prepeve tadašnjih internacionalnih šlagera.
Nastupi u zagrebačkim kabareima doneli su Vlahi Paljetku široku popularnost, pa je snimao svoje pesme i na gramofonskim pločama. Bio je prepoznatljiv po svojim šeširima širokog oboda, ogrnut crnim plaštom, sa crno-uokvirenim naočarima i dugačkom šalu koji je nosio oko vrata, kao i po gitari koju je stalno nosio sa sobom. Tokom Drugog svetskog rata nastupao je u kabareu “Dverce” u Zagrebu. Preminuo je 2.oktobra 1944.godine, u svojoj pedesetprvoj godini. “Dubrovački trubaduri” su krajem šezdesetih godina proslavili njegovu “Marijanu”, nastalu jpš 1936.godine, u koautorstvu sa Svetozarom Šišićem.
Marijana tekst
Jedne divne tihe majske noći,
ti si rekla da ćeš doći,
na prvi randevu
Noć je, oko mene svud je tama,
a Marijana spava sama
i ne zna da sam tu
A ja pod palmom sedim sam,
a oči sklapa san
i tužan čekam davno suđen dan
Ref.
Marijana, slatka mala Marijana,
ja ću te čekati,
dok ne svane dan
Marijana, slatka mala Marijana,
ja ću te čekati,
jer znam da ti ćeš doć’
Baštom opet cvate majsko cveće,
a ja drhtim sav od sreće,
jer čekam samo nju
Ponoć davno, davno već je prošla,
a Marijana nije došla,
na prvi randevu
A ja pod palmom sedim sam,
a oči sklapa san
i tužan čekam davno suđen dan
Ref.
