(Massimo)
Ponekad noću idem pripit kući
I pitam sebe zašto pijem?
Zato
Što nema zvijezda, što je svuda blato
I što se srce stalno sprema pući.
(Arsen)
Ponekad noću idem pripit kući
I pitam sebe zašto pijem?
Zato
što nema zvijezda, što je svuda blato
i što se srce stalno sprema pući.
Oh, naspi krčag crnog vina, nalij
Do vrha čaše! — gle, život se šali:
Kopa nam rupu iza tuđeg plota.
Kopa nam rupu iza tuđeg plota.
Misli me peku. srce puca. pali
U grlu žeđa kakvu nikad nismo znali:
Za jednom kapi čistoga života.
Za jednom kapi čistoga života.
Ponekad noću idem pripit kući
I pitam sebe zašto pijem?
Zato
Što nema zvijezda, što je svuda blato
I što se srce stalno sprema pući.
Zato što slušam kako umirući
Proklinju život, dok se mrko jato
Oblaka ruši, i gromovi na to
Tutnje nad krovom.
Sve me, sve me muči.
Sve me, sve me muči.
Sve me, sve me muči.
Oh, naspi krčag crnog vina, nalij
Do vrha čaše! — gle, život se šali:
Kopa nam rupu iza tuđeg plota.
Kopa nam rupu iza tuđeg plota.
Misli me peku. srce puca. pali
U grlu žeđa kakvu nikad nismo znali:
Za jednom kapi čistoga života.
Za jednom kapi čistoga života.
Za jednom kapi čistoga života.
