Sedamdesete su definitivno godine disco muzike koja postaje popularna širom sveta sredinom sedamdesetih godina , u Evropi poznata pod nazivom Euro disco music. Pored disco muzike u toku dekade postojao je veliki interes za funk, smooth jazz, jazz fusion i soul muziku. Rock muzika je igrala značajnu ulogu na zapadnoj hemisferi, dok se punk rock počeo probijati u drugoj polovini decenije.
Hard rock, progressive, art rock i heavy metal zvuk su postizali povremene uspehe kod slušalaca, a nastanak novih muzičkih žanrova u vidu reggae i hip hop muzike postaje uočljiv mada bez nekih većih komercijalnih uspeha.
Popularnost disco muzike je vezana za sredinu sedamdesetih godina kada su disco klubovi postali glavno mesto izlazska i provoda. Prvi veći hit disco muzike izbacuje u USA Van Mc Coy ( ‘ The Hustle‘ ) , njegov uspeh nastavljaju u Americi pevačice Donna Summer, Gloria Gaynor i Anita Ward, dok je u Evropi glavna disco diva bila Dalida. Veliki uticaj na disco maniu imao je 1977 kultni film Saturday Night Fever sa John Travolta i Olivia Newton John uz nezaboravnu muziku fenomenalne grupe Bee Gees. Upravo muzički album grupe Bee Gees iz pomenutog filma je oborio sve rekorde u prodaji, što je trajalo sve do 1983 godine kada se pojavio kultni album Michael Jackson – ‘Thriller’. Nakon par godina euforije disco klubovi postaju smatrani kao dekadentna mesta za okupljanje mladih koja su vezivana za drogu i promiskutetni sex, proizvodnja disco muzike postaje jako skupa pa se pojavljuje novi žanr baziran na electronic i synthesized muzici poznat kao new wave čiji su najpoznatiji predstavnici bili Blondie ( ‘Heart of Glass’), The Knack ( ‘ My Sharona’) , grupa Devo ( ‘ Whip it’ ) i Talking Heads (‘ Once in a Lifetime’) .
Američka rock scena sredinom sedamdesetih je vezana za veliki procvat hard rock muzike čiji su najznačajnjji predstavnici bile grupe : Alice Cooper, Deep Purple, Led Zepelin, The Who, Nazareth, AC/DC, Black Sabbath, Kiss i Blue Oyster Cult. U drugoj polovini dekade uspeh su postigli i Lynard Skynard, Aerosmith, Rush, Journey, Boston ( ‘More Than a Feeling’) i Boston (‘ Come Sail Away’ ). Popularnost psychedelic rocka je znatno opala nakon prerane smrti Jimi Hendrix, Janis Joplin i Jim Morrisona, kao i raspada kultne grupe The Beatles.
Country rock kao kombinacija rock i country muzike još uvek je beležila komercijalne uspehe preko hitova Bob Dylan, The Birds, The Eagles, Gram Parsons i Linde Ronstadt. Glavne zvezde progressive rock ili takozvanog arena rocka zbog specijalnih efekata i maltene pozorišnog performance su bili u Americi: Steel Heart, Frank Zappa, Blood, Sweat and Tears, Styx dok su u Evropi najpopularnije bile britanske grupe Supertramp i ELO.
Pojava punk muzike dovodi i do nastanka punk rocka čiji su prvi predstavnici u Amerci bili The Ramones i Blondie, dok je stari dobri blues rock još uvek držao svoje pozicije zahvaljujući Eric Clapton, ZZ Top i George Thorogoodu.
Nežni i pevljivi soft rock ili takozvani pop-rock je doživljavao veliku uspeh, najpoznatije grupe su bile : Carpenters, The Jacksons 5, The Osmonds, Queen, The Guess Who i Bay City Rollers. Popularnosti ove vrste muzike su znatno doprineli indivudualni vokali i predivni hitovi, izdavajamo kod muškaraca :
Tom Jones, Englebert Humperdinck, Leo Sayer, Rod Stewart, Barry Manilow i Shaun Cassidy, a kod žena : Cher, Dionne Warwick, Barbra Streisand, Carly Simon, Rita Coolidge i Hellen Reddy. Povremene uspehe tj hitove u interpretaciji soft rocka su imali takodje : Carole King ( ‘It’s too late’), James Taylor, Billy Idol, Chicago i najzad britanska grupa Fleetwood Mc čiji je album ‘ Rumours’ bio najprodavaniji album decenije.
Country pop muzika je i dalje držala svoje pozicije , a najbolji predstavnici te muzike u tom periodu su bili : Don McLean, Joni Mitchell, Jackson Brown, Paul Simon i Kris Kristofforsen.
Rane sedamdesete godine obeležile su raspad dueta Simon & Garfunkel kao i odlazak Diane Ross iz grupe The Ramones. Svi nastavljaju svoje solo karijere i vrlo ubrzo izbacuju hitove koji će obeležiti celu dekadu, Diana Ross ( ‘ Ain’t No Mountain High Enough’), Simon ( ‘ 50 Ways To Leave Your Lover’) dok je poslednji hit dueta Simon & Garfunkel ( ‘ Bridge Over The Troubled Water’ ) postao antologijska pesma.
Posle disco, funk muzika je bila najpopularnija u toku sedamdesetih godina. Ova vrsta muzike je nastala pod uticajem Afro Američkih muzičara, a karakterišu je izraženi ritam u odnosu na melodiju uz upotrebu basa i ‘ wah wah ‘ zvuka. Najpoznatiji predstavnici te vrste muzike su bili : James Brown, Stevie Wonder, Sly and the Family Stone, The Commoders, War, Zapp, The Brothers Johnson Koll & the Gang, Rufus i The Meters.
Fenomen pop scene sedamdeseth svakako predstavlja grupa The Jacksons 5 – petoro braće : Jackie, Tito, Jermaine, Marlon i Michael koji su uspeli da na svom prvom albumu ostvare četri hita koji su bili nedeljama na vrh top lista : ‘ I want you back’, ‘ ABC’, ‘ The Love You Save’, ‘ I’ll be there’. Nakon nekog vremena grupa se raspala pa su Jermaine i Michael nastavili solo karijere. Vrlo ubrzo Michael izbacuje dva velika hita ( ‘ Don’t Stop ‘Till You Get Enough’ i ‘ Rock with You’ ) koji su već tada ukazali na njegov izuzetan talenat koji će svoj zenit dostići u toku osamdesetih i devedestih godina.
Na evropskoj muzičkoj sceni sedamdesetih godina pop muzika doživljava takodje veliki uspeh koji je započet švedskom grupom ABBA nakon pobede na Eurovision Song sa pesmom ‘ Waterloo’, dugo će se pamtiti njihovi brojni hitovi, a mi izdvajamo : ‘ The Dancing Queen’ i ‘ Take a Chance on Me’ ). Neosporno da je najveći pop pevač tog vremena bio Elton John čiji hitovi : ‘ Crocodile Rock’, ‘ Goodbye Yellow Brick Road’, ‘ Bennie and the Jets’, ‘ Don’t Go Breaking My Heart’ se slušaju već decenijama.
Evropska rock scena je već na samom početku dekade doživela šok nakon raspada grupe The Beatles čiji poslednji hit ‘ Let It Be’ je upravo objavljen 1970 godine. Nakon razlaza grupe John Lennon, George Harrison, Ringo Starr nastavljalju uspešno solo karijere, dok Paul Mc Cartney formira novu grupu Wings. Ubrzo grupa Wings promoviše svoja dva hita : ‘ Silly Love Songs’ , ‘ My Love’ ) dok George Harrison snima čuveni hit ‘ My Sweet Lord’.
Najpoznatiji predtstavnici na evropskoj sceni u heavy metal muzici su bili : Led Zeppelin, Black Sabbath, Deep Purple, dok se pod njihovim uticajem kasnije pojavljuju i Judas Priest i Motorhead.
U toku sedamdesetih godina na evropskoj sceni progressive rock nastao pod uticajem blues i psychedelic rocka iz 60 tih godina doživljava veliki uspeh. Aranžmani pesama vrlo često koriste elemente klasičnog jazza ili delove nekih lokalnih muzika iz različitih delova sveta, dok je tekst apstraktan i baziran na fantaziji. Najpoznatiji predstavnici ove vrste muzike su bili : Yes, Genesis, Pink Floyd, Jethro Tull, Soft Machine i Emerson, Lake&Palmer.
Glam ili glitter rock je nastao u Engleskoj početkom sedamdesetih godina nakon post hippie ere, karakterišu ga izvodjači sa specijalnim kostimima, stilom, ponašanjem, sve je dozvoljeno samo da bude ekscentrično. Predstavnici ove vrste pravca su : David Bowie, Roxy Music, Mott the Hoople, Marc Bolan, i T Rex.
Najpoznatiji predstavnici evropske scene što se tiče soft rocka su bili : Fleetwood Mc, 10cc, Mungo Jerry, Rod Stewart, Cat Stevens, Steve Winwood i nezaobilazni Elton John, dok su popularni i inovativni predstavnici punk rocka bili : Sex Pistols i The Clash.
Sedamdesete godine donose i Australiju na vrh top lista, neosporno da se mora pomenuti grupa AC/DC i njihov album ‘ Highway to Hell’, nezaboravna grupa braće Gibbs – The Bee Gees koja je snimila nekoliko hitova poput : ‘ How Deep Is Your Love, ‘Stayin’ Alive’, ‘Jive Talking’, ‘Night Fever’, dok je član grupe Andy Gibbs postigao solo uspeh sa hitovima : ‘ Just Want to Be Your Everything’, ‘Shadow Dancing’. Svakako da je najveća ženska muzička zvezda Australije čuvena Olivia Newton – John koja je osvojila tri Grammys, a najpoznatiji njeni hitovi su bili : ‘ Let Me Be There’ i ‘ Honestly I Love You’.
Neizbrisiv trag na muziku sedamdesetih godina je ostavila pojava reggae zvuka koji je nastao zahvaljući grupi Wailers koju su osnovali Bob Marley, Peter Tosh i Bunny Wailer tokom šesdesetih godina svirajući tada ska i rocksteady muziku. Početkom sedamdestih Wailers uvode reggae zvuk, ali se grupa uskoro raspada 1974 godine, a Bob Marley nastavlja svoju vrlo uspešnu karijeru koju najbolje ilustruju hit ‘ No Woman, No Cry’ i album ‘ Exodus’ sa tri velika hita : ‘ Jamming’, Turn Lights Down Low’, One Love’.
Kao što se može primetiti sedamdesete godine su bile vrlo bogate u muzičkoj produkciji, vrlo teško je izabrati hitove iz različitih muzičkih žanrova koji si obeležili deceniju, ovde možete pronaći i poslušati samo neke od njih.
