Kada sam prvi put gledala ovaj film, bila sam dete, i dobro se sećam snažnog utiska koji je ostavio, svi smo bili potreseni sudbinom nesrećne Janice. Kada sam ga, godinama kasnije, ponovo pogledala, bilo je očigledno da se radi o remek-delu. Ovaj film uvek bih mogla iznova da gledam i otkrivam neki novi kvaltet. Sve je savršeno, majstorski režirana priča koja izgleda kao likovna kompozicija, odlični glumci, a jedno od iznenađenja je i odlični Bata Živojinović!
Fim je snimio Ante Babaja, po pripovetkama Slavka Kolara, 1967.godine. Priča je smeštena u zabačeno za
gorsko selo, gde se od ostalih robusnih seoskih devojaka razlikuje nežna lepotica Janica, kao “breza od bukve”. Janica (Manca Košir) se zaljubljuje u grubijana, seoskog šumara Marka (Bata Živojinović) i udaje se. U svom kratkom braku Janica se suočava sa bezdušnošću svekrve (Nela Eržišnik) i zapostavljenošću od strane svog muža, koji se opija po krčmama i zavodi tuđe žene.
Zbog teškog rada, neprimerenog njenoj krhkosti, ona se razboljeva, gubi svoju bebu, potom i umire ne dočekavši svog voljenog Marka. U Janicu je beznadežno zaljubljen seoski čudak i naivni umetnik Joža Sveti (Fabijan Šovagović), koji joj često pomaže, ali je ne može spasiti od njene tragične sudbine.
Samo nekoliko dana posle Janicine sahrane Marko odlazi na svadbu, na zgražavanje Jože Svetog, gde nastavlja po starom, opijanje, zavođenje žena, što rezultira tučom. Seljani ga proteruju, i dok se pijan tetura po šumi, on nailazi na brezu, koja ga podseti na Janicu. Pokušava da je poseče, ne uspeva, i konačno dolazi sebi i katarzično se isplače…
Tu, na svadbi, postoji upečatljivi deo – mali film u filmu, kada seljaci pevaju pesmu-brojalicu – ..”Lepi pucek, crni cucek, jedna pura, dva pandura, vsakom dojde smrtna vura”, dok se brzo smenjuju filmske sekvence…
U filmu ima dosta folklornih motiva, narodnih običaja i praznoverja, izuzetnih pejzaža – kao oživljene slike zagorskih naivaca (Snimatelj Tomislav Pinter). Ni najsuroviji prizori i grubosti seljaka ne mogu narušiti tu specifičnu prefinjenu emocionalnost koju “Breza” poseduje. Među tim seljanima, u tom beznadežnom blatu, siromaštvu i pukom životarenju, Janica čezne za ljubavlju, lepotom, za idealima, uzalud; zbog te svoje neprilagođenosti ona i umire.
Film “Breza” osvojio je bronzanu arenu, a Bata Živojinović i snimatelj Tomislav Pinter zlatne arene na filmskom festivalu u Puli.
Domaći filmovi između dva rata
Domaći ratni filmovi pedesetih
Za decu:
Domaći filmovi za decu pedesetih
